Izbor indijske žene: farmerke ili sari?

Stranac koji se prvi put nađe u Indiji pre svega obraća pažnju na spoljašnji izgled ljudi na ulici. Danas je Indija jedna od malobrojnih država na Zemlji u kojoj ljudi još uvek nose nacionalnu odeću.

Naravno, reč je pre svega o ženama, jer većina indijskih muškaraca u toku poslednjih decenija prednost daje zapadnom stilu. Istovremeno, Indijke uspevaju da u sariju izgledaju isto tako autentično, kao i pre nekoliko vekova. Ipak, da li će uspeti dugo da „odole napadima“?

Danas 80% površina prodavnica odeće zapadnih maraka u Delhiju zauzimaju štandovi s muškom odećom. U Mumbaiju, koji brže od drugih preuzima evropske ili američke tendencije proporcija će biti potpuno drugačija. Na ulicama megapolisa iz godine u godinu ima sve manje žena koje nose sari. Bolivudske lepotice se na prijemima i prilikom večernjih izlazaka sve češće pojavljuju u haljinama Dior, Chanel i Burberry .

Postepeno gube svoj istinski značaj tradicionalni detalji ženske toalete. Na primer, o sakralnom smislu bicchiya ( prstenje na nožnim prstima) govori se još samo u Vedama. U stara vremena se smatralo da prstenje pomaže ženi da sačuva cikličnu energiju koja pogoduje ženskom zdravlju i pomaže začeću i rađanju zdravog deteta.

Ideja nošenja prstenja na nožnim prstima prvi put je nadahnula američkog dizajnera Mardžori Borel ( Marjorie Borell ). Po povratku iz Indije u domovinu 1973. godine ona je organizovala proizvodnju prstenja na teritoriji SAD, gde je ono ubrzo steklo široku popularnost.

Danas se i prstenje za noge, i bindi, i narukvice za noge, ne samo na zapadu, već i u samoj Indiji doživljavaju kao aksesoari, a ne kao atributi udate žene. Težeći ka tome da izgledaju savremeno i da budu u toku modnih trendova, indijske žene polako, ali sigurno gube svoju autentičnost. Današnje Indijke voze kola, večeraju u kafićima i sigurno se penju ka vrhu lestvice karijere. U ovakvom životnom ritmu logičnije je na brzinu obući farmerke nego nameštati nabore na sariju. Na ženskim blogovima se često mogu naći izjave da u svetu u kojem žene ukorak prate muškarce, one jednostavno nemaju snage i vremena da nose sindur i druge uslovne stvari. „Zašto se od nas još uvek očekuje da bojimo razdeljak? Žene u drugim zemljama odavno ne rade takve stvari,“ – kliču one. Moramo se složiti s njima: u Rusiji, u Evropi, u mnogim drugim krajevima, žene su spremno prihvatile savremene tehnologije i vrednosti koje je donela globalizacija.

Međutim, prihvaćene pogodnosti globalizacije, između ostalog, u stilu odeće, nipošto ne označavaju potrebu za gubitkom nacionalnog identiteta. U mnogim zemljama jačaju nacionalni pokreti koji se zalažu za očuvanje i razvoj tradicionalih kulturnih vrednosti i maternjeg jezika. Indija u ovom smislu ne predstavlja izuzetak.

Indijske žene vrlo lako mogu da nose farmerke kad im je to zgodno. Premda u tradicionalnom sariju izgledaju ženstvenije i privlačnije...

Ksenija Galičenko,