Muzej Akropolj će upoznati posetioce sa "Konjanicima Partenona"

Novi muzej Akropolj u vezi sa 5. godišnjicom svog otvaranja počinje program digitalnog obnavljanja kipova Partenona. Oni će biti u trodimenzionalnom izgledu u polihromnoj boji – ranije su kipove farbali, ali su tokom vremena oni gubili boju.

Raznovrsnost predstavljanja detalja u gipsanim kopijama i digitalni modeli će pružiti posetiocima sliku arhaičnih kipova, povećati stvaralačko interesovanje. Program polihromnih kipova sa entuzijazmom su dočekali javnost i eksperti. Program će obuhvatiti sve kipove Partenona, ispričao je direktor muzeja Pantermalis prilikom susreta s novinarima uoči prvog jubileja.

Započeti program, koji u samom muzeju nazivaju ambicioznim, planira se od jahača sa zapadnog friza, jer, prema rečima direktora muzeja, konji su odigrali ogromnu ulogu u prastara vremena, te u Partenonu, hramu, posvećenom Atini – bilo je mnoštvo prikaza konja.

Prema rečima direktora, saradnici muzeja su obnovili bakrenu opremu konja, oružje, neke izgubljene delove. To je poklon za 5. godišnjicu muzeja Akropole, rekao je Pantermalis. On je istakao da digitalne tehnologie neće nikako da škode kipovima.

Mramor Partenona

Muzej Akropolj ne obustavlja borbu za povratak mramora Partenona, koji je nezakonito odneo u Veliku Britaniju početkom 19. veka lord Elgin. Danas se u Britanskom muzeju čuvaju metopi i kipovi atinskog Partenona, reljefni friz "Panatinejska povorka", ploče friza iz hrama nekrilate Nike u Atini, jedna od karijatida Erehtejona, kip Dionisa. Novi muzej Akropolj su gradili, između ostalog, računajući da će ti kipovi čuvati u njemu posle povratka iz Britanije.

Mislim da je najbolji put – korišćenje našeg muzeja, gde su stvoreni idealni uslovi za mramor. Važna je i vizuelna veza s Partenonom (muzej se nalazi preko puta Akropolja, iz njega je lep pogled na Partenon). Mislim da će svoju ulogu odigrati i digitalno obnavljanje kipova, kada će svako moći da vidi naš rad. Važno je da bi svet shvatio da su kipovi Partenona ne smeju deliti, - rekao je direktor.

Posle nedavnog poziva američkog glumca Džordža Klunija da se Grčkoj vrate ukradeni kipovi, list Gardijan je organizovao anketrianje na sajtu: Da li je u pravu Džordž Kluni? Da li Britanija mora da vrati mramor Partenona? Klunija je podržalo 88 odsto učesnika, 12 je bilo protiv.

Muzej Akropole se nada na dolazak turista iz RF.

Direktor Akropolja je ispričao, odgovarajući na pitanje RIA Novosti, da je ova ustanova spremna da izdaje knjige na ruskom jeziku, ali je potrebno da ruskojezičnih posetilaca bude više. Danas ima samo nekoliko knjiga na ruskom jeziku, dok se na engleski prevodi znatan deo muzejskih izdanja.

Tokom godine dana, od juna 2013. do maja 2014. godine muzej je posetilo 1,161 miliona posetilaca. Ruskih turista je bilo samo 14,2 hiljade, Rusija je na 10. mestu, pri tome je 2013. godine Grčku posetilo skoro 1,4 miliona Rusa.

Tokom 5 godina broj posetilaca je premašio 6,5 miliona, to je priznanje doprinosa muzeja kulturi. Svakako, nije slučajnost, što više od 25% posetilaca došlo u muzej više od 2 puta, rekao je direktor. Prema njegovim rečima, mnogi dolaze tri i četiri puta, te svaki put otkriju nešto novo za sebe.

Radim u muzeju u toku 40 godina, te i ja nalazim svaki dan nešto novo u arhaičnoj i klasičnoj baštini, - priznao je Pantermalis.