Kina priprema avijacionu platformu u Južnom kineskom moru

Kina bi mogla da otpočne izgradnju piste na spornim ostrvima Nanša (Spratli). Prema rečima portparola ministarstva inostranih poslova Filipina Čarlsa Hozea, Kina je zauzela greben Džonson (Čigua) na ovim ostrvima, i već je počela da doprema građevinski materijal na njemu. Prema njegovim rečima, tačnost aktivnosti Kine potvrđuju snimci filipinske ratne mornarice.

Ukoliko se informacija potvrdi, to će biti prva kineska pista u spornim vodama Južnog kineskog mora. Svoje avijacione platforme, sposobne da podrže pretenzije na ovu zonu, imaju i Filipini i Tajvan. U sporu oko nenaseljenih ostrva i grebena, bogatih naftom i gasom, takođe su uključeni i Brunej, Vijetnam i Malezija.Nedavno, Peking i Manila su razmenili udarce buzdovanom. Kineski patrolni brod pokušao je, mada bezuspešno, da omete smenu na filipinskom potopljenom brodu.

Ona nadgleda jedan od kontroverznih pojasa. Filipinci su uhapsili 11 kineskih ribara, koji su, navodno, uhvaćeni da love morske kornjače na području koje pripada Filipinima.Bilo kako bilo, svaka strana optužuje protivnika za agresivno ponašanje. U međuvremenu, u strategiji Pekinga se vidi jasna promena.

Ranije, on je najavljivao svoje pretenzije, dok ih sada realizuje. Kina je izašla iz senke, nakupivši ogromna finansijska sredstva, podigavši ekonomiju, ojačavši oružane snage, primećuje ekspert Instituta za Daleki istok RAN, Aleksandar Larin:

- Teško je reći kako će se situacija razvijati dalje. Evidentno je da je Kina donela odluku kojim će se smerom kretati. On ide na zaoštravanje odnosa sa zemljama jugoistočne Azije, uprkos činjenici da ona sa ovim zemljama ima veoma bliske trgovinsko-ekonomske odnose. Na političkom planu, akcije Kine su zasnovane na prijateljskim osnosima sa njima. Kineski lideri putuju u zemlje ASEAN. Tamo su vrlo rado viđeni. Naizgled, razvijaju se bliski odnosi, dok Kina u Južnom kineskom moru vodi oštru politiku. Čime će se sve to završiti, teško je predvideti. U međuvremenu, očigledno, Kina je sigurna da može da ostvari svoj cilj.

Borbu za svoje interese u Južnom kineskom moru, Kina je započela na dva fronta. U poslednjih nekoliko dana, Kina i Vijetnam se nalaze na ivici oružanog sukoba. Razlog – kinesko istraživanje nafte sa platforme u blizini ostrva, koje Vijetnamci smatraju svojim. Države su tamo dovukle na desetine ratnih brodova. Tokom sukoba nije korišćeno vatreno oružje. Međutim, ima ranjenih, između ostalog, usled primene vodenih topova.Pogoršanje odnosa na moru izazvalo je proteste u nekoliko industrijskih zona na jugu Vijetnama. Tamo se nalazi većina preduzeća sa kineskim kapitalom.

Sa anti-kineskim sloganima protiv kineskih istraživanja u Južno-kineskom moru 13. maja izašlo je na ulice više od 15.000 Vijetnamaca, radnika u ovim preduzećima. To su bili najmasovniji protesti u Vijetnamu za čitavo vreme njegovog sukoba sa Kinom oko ostrva. Oni su naneli štetu i interesima tajvanskih biznismena. Tokom nereda, uništena je bila fabrika u vlasništvu tajvanskih investitora, najmanje dva tajvanska biznismena su povređena. Demonstranti su naneli ozbiljnu štetu brojnim tajvanskim kompanijama, "zamenivši" ih sa kineskim kompanijama po hijeroglifskim znacima.Primetno je da su ove akcije održane dan nakon što je Vašington izrazio svoju duboku zabrinutost akcijama Kine u Južnom kineskom moru. Ovo je saopštio američki državni sekretar Džon Keri na konferenciji za novinare u Vašingtonu sa ministrom inostranih poslova Singapura Kasivisvanathanom Šanmugamom. U svom odgovoru, ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji pozvao je Vašington da "objektivno i fer" tretira razvoj situacije oko kineske naftne platforme.

Vladimir Fjodorov,