Politika 90-ih vodi radikalizaciji islama

Profesor na Fakultetu bezbjednosti u Beogradu, vodeći autoritet za pitanje islama, autor niza studija i bivši ambasador Jugoslavije u Turskoj i Srbije pri Vatikanu Darko Tanasković, u intervjuu "Glasu Srpske" kaže da će opasnost od islamskog terorizma po BiH i regiju da zavisi od nastavljanja politike koju je vodio najaktivniji dio međunarodne zajednice.

- Ako se bude nastavila i iz taktičkih razloga privremeno intenzivirala politika koja je vođena devedesetih godina, to će da vodi radikalizaciji islama u BiH - kaže Tanasković.

* GLAS: U Rezoluciji o BiH koju je usvojio Kongres SAD pominje se i pružanje pomoći BiH u borbi protiv "Al-Kaide". Šta će da podrazumijeva ta pomoć?

TANASKOVIĆ: Veoma mi je teško da zamislim neku efikasnu pomoć SAD BiH u borbi protiv "Al-Kaide" u situaciji u kojoj dio establišmenta u SAD pokazuje tendenciju da nastavi sa politikom koju je u BiH vodio do Dejtonskog sporazuma. Ta politika omogućila je da takozvani globalni džihad postane činilac u BiH gde nikad ranije to nije bio. Rezoluciju doživljavam kao deo paradoksalnog ili prividno paradoksalnog pristupa SAD situaciji u BiH. Jer, dok se zvanično govori o tome da se vodi rat protiv terorizma u svetu, a da se pomaže takozvanim umerenim muslimanima, u BiH dolazi do sadejstva između militantnog, ekspanzivnog islama i SAD i njene politike. 

* GLAS: Kako u tom sklopu shvatiti najavljenu pomoć protiv "Al-Kaide" u BiH?

TANASKOVIĆ: To teško mogu da zamislim, osim ako IZ BiH i bošnjački nacionalni korpus nisu odlučili da igraju onu ulogu koju u Pakistanu pokušava da odigra tamošnja vlast. To bi bilo nešto novo, a predstavljalo bi dodatni rascep unutar IZ. Jer, dok reis Mustafa Cerić govori o bosanskoj naciji očekujući pomoć od SAD koju one mogu i hoće da pruže formiranju unitarne BiH, za razliku od Evrope koja može a neće, muderis Nezim Halilović u Sarajevu govori protiv SAD i militantno protiv Izraela. Znači li to da će muslimani u BiH povesti unutrašnji građanski rat? Meni je to teško zamisliti. Rezoluciju doživljavam kao segment jedne i do sada licemerne politike u odnosu na BiH.         

* GLAS: Koliko je danas islamski terorizam opasan po BiH i regiju?

TANASKOVIĆ: U onoj meri u kojoj će mu biti dozvoljeno da to postane. To će umnogome da zavisi od nastavljanja politike koja se vodila prema BiH od strane najaktivnijeg dela međunarodne zajednice, ili od korigovanja te politike u stvarnom interesu građana BiH svih triju nacionalnosti i veroispovesti. Ako se bude nastavila i iz taktičkih razloga privremeno intenzivirala politika koja je vođena devedesetih godina, to će da vodi radikalizaciji islama u BiH. 

* GLAS: Kolike su šanse da se eliminišu ćelije "Al-Kaide" koje su formirane u BiH?

TANASKOVIĆ: SAD zaista žele da iz BiH eliminišu ćelije "Al-Kaide" i zaostale mudžahedine. Ali to neće biti moguće ako ne počne da se vodi konstruktivna politika u interesu stvarnog mira u BiH. Ona mora da podrazumeva ravnopravno uvažavanje svih komponenti ove veoma složene države. A postoji i jedan paradoks koji je teško razumeti. Sastoji se u tome da Amerika s jedne strane sadejstvuje sa militantnim islamom u BiH koji strategijski i nju želi da uništi. To odgovara tim islamistima, ali to nisu Bošnjaci. To su centri u islamskom svetu koji sistematski sprovode antizapadnu politiku. Mnogo je teže razumeti kakav interes nalaze SAD da na taktičkom planu tako dugo podržavaju nekoga ko na strategijskom planu želi njihov kraj.


SAD i mudžahedini

* GLAS: Kako komentarišete tvrdnje da su SAD učestvovale u dovođenju mudžahedina u BiH?

TANASKOVIĆ: To je evidentno. Islam kao politički činilac u BiH, a pogotovo džihadski shvaćen islam, ne bi mogao da postane samostalni faktor u ratu, a danas i u miru u BiH, da nije bilo sasvim određene politike SAD i nekih evropskih država koje su odlučile da ih slede. Glavni protagonista rata u BiH nije militantni džihad, glavni protagonista je pogrešna, tendenciozna politika SAD i zapada tokom devedesetih godina. Ona je omogućila islamu da se afirmiše kao samostalni politički činilac što nikako ne treba dovoditi u vezu sa legitimnim interesima bošnjačkog naroda u BiH.