Šta je Srbiji potrebnije – Škole prijateljstva ili gej-parade?

U vreme kada svakim danom rastu zapadni pritisci na Srbiju da se i ona svrsta u red geopolitičkih protivnika Rusije, tako što će po njihovim nalozima da pokida međusobne političke i ekonomske veze, kao pravo osveženje zvuče vesti koje govore o nečemu sasvim suprotnom – o jačanju međusobnog druženja, i to pogotovo među srbskom i ruskom decom, kao što je to slučaj ovih dana na Tari, u okviru Škole prijateljstva, u kojoj je za njih organizovan bogat kulturni, obrazovni i sportski program.

Dakle, radi se o tome da u pomenutoj Školi prijateljstva, koja se ove godine održava po četrnaesti put, učestvuju deca sa Kosova i Metohije, a takođe i mališani iz Republike Srpske, Crne Gore, kao iz Rusije i po prvi put iz Pridnjestrovlja.



Inače, osnovni cilj tog okupljanja se sastoji u upoznavanju srpske dece iz regiona sa maticom i stvaranje jedinstvenog srbskog duhovnog i kulturnog prostora, a zajedno sa ruskom decom oni pohađaju interaktivne radionice, u kojima je glavna tema srbsko-rusko prijateljstvo, kao i zajedničke vrednosti koje povezuju dva bliska naroda. Osim toga, na Tari je za goste organizovano i učenje srbskog jezika, te izleti na važna kulturno-istorijska mesta u Srbiji.

Upravo zbog takvog značaja kog ima Škola prijateljstva na Tari, nju su povodom Dana srbsko-ruskog prijateljstva obišli visoki gosti, među kojima su bili vladika slavonski Jovan, u svojstvu izaslanika Patrijarha Irineja, zatim otac Sergej Šastin u ime Sinodalnog odeljenja Ruske pravoslavne crkve za rad sa mladima, te savetnica direktora ruske Federalne agencije za mlade Renata Abdulina, deputat ruskog parlamenta Mihail Degtjarev, te viđeniji ekonomisti i političari sa ovih prostora koji aktivno podržavaju rad Škole prijateljstva, poput predsednika Socijalističke narodne partije Crne Gore Srđana Milića, i brojnih drugih.



Štaviše, o tome da se dobar glas o Školi prijateljstva na Tari čuo nadaleko, najbolje svedoči pismo podrške koje je uputio pomoćnik predsednika Rusije Vladimira Putina Igor Šćogoljev, u kome je pored ostalog poželeo prisutnoj deci „da steknu korisna znanja, duhovnu i fizičku snagu, te da sa sobom ponesu za ceo život osećanja bratskog prijateljstva između Srba i Rusa“.

Naposletku, u program se uključio i direktor ruske Federalne agencije za mlade Sergej Pospelov iz ruskog omladinskog lagera „Seliger“, da bi deci u Srbiji uputio podršku i izrazio svoje očekivanje da će se saradnja u organizaciji okupljanja ruske i srpske omladine proširiti. Njegove reči su utoliko značajnije, ako se zna da je omladinski lager u ruskom Seligeru, mesto gde se svake godine okupljaju hiljade talentovanih mladih ljudi, na kome dobijaju dodatno obrazovanje, a takođe na Seligeru mogu javno predstaviti svoje ideje i projekte, te na taj način imaju direktan pristup investicijama, grantovima, državnim programima i fondovima najvećih kompanija.

I zato, kada bi se ubuduće barem isti onakav novac, kakav se na primer svake godine izdvaja za organizaciju gej-parade u Beogradu, ulagao u organizaciju i razvoj omladinskih lagera poput ovih na Tari i u ruskom Seligeru, lako je zaključiti kakvu bi korist od toga imali mladi naraštaji, kao i društvo u celini. A Škola prijateljstva na Tari bi mogla da bude samo prvi korak u tom pravcu.

Ratko Paić,