Sankcije protiv Rusije će pogoditi Evropu kao rikošet

EU je pooštrila sankcije protiv Rusije. Ipak eksperti upozoravaju: mere protiv Rusije imaće negativan uticaj na čitavu EU i dovešće ekonimiju EU u zavisnost od SAD i Kine.

Novi spisak mera je dopunio spisak evropskih sankcija koji već važi protiv 87 ljudi i 20 organizacija. Nove sankcije treba da ograniče dostup ruskih kompanija na trižišta kapitala, što će otežati njihovo finansiranje i izvršiti dodatni pritisak na rusku ekonomiju. Pored tržišta kapitala, sankcije će ograničiti izvoz u Rusiju robe dvostrukenamene, kao i inovacione opreme.

Prema proračunima evropskih eksperata, ekonomska šteta od novih sankcija za Rusiju može da iznese sto milijardi evra za dve godine. Ali ništa manju štetu neće podneti ni ekonomija EU. Radi se o tome što je robna razmena između Rusije i EU velika. Čak posle usvajanja prvog i drugog stepena antiruskih sankcija u Nemačkoj, na primer, obim industrijske proizvodnje pao je u proseku za 2% mesečno, kaže glavni ekonomista Dojče Bank u Rusiji Jaroslav Lisovolik:

- Mislim da u uslovima velike zavisnosti pragmatizam treba da bude ključni faktor saradnje Rusije i Evrope nadalje. Zato što je Evropa ipak veliki trgovinski partner i investitor Rusije. Prihvativši one političke odluke koje od nje očekuju SAD, Evropa je postavila sebe u potpunu zavisnost od Amerike i moguće od Kine. Jer u tom slučaju upravo od ove dve najveće ekonomije sveta će zavisiti razvoj svih evropskih zemalja. Ali ne treba zaboraviti da prognoze rasta kako kineske, tako i američke ekonomije za narednu godinu ni malo ne ulivaju nade.

Šta očekuju SAD od Evrope? Prema mišljenju nekih analitičara, Amerika teži da napravi pravu ekonomsku blokadu Rusije, kao što je to bilo učinjeno sa Iranom. Ali takav rezultat teško da će biti ostvariva. Pritisak na Rusiju koji SAD pokušavaju da izvrše sankcijama, nije efikasan bez pritiska na njen energetski sektor, smatraju eksperti. Istovremeno upravo takve sankcije biće teško realizovati.

Bez obzira na to što EU već odavno traži alternativne izvore energije, proširuje korišćenje obnovivih resursa, takvih kao eolska i solarna energija, udeo ruskog gasa na evropskom tržištu nikao ne pada ispod 30%. Prema prognozama, do 2020. godine Evropa će trošiti 700 milijardi kubnih metara gasa godišnje, u porešenju sa tekućim pokazateljem na nivou od 650 milijardu kubnih metara. Pri tome eksploatacija gasa u regionu postepeno pada, i odakle uzeti nedovoljne obime za osiguranje potrošnje, ne zna se. Nravno, u SAD postoji prilično veliki obim gasa iz škriljaca koji može da se izvozi. Ali za sada u zemlji nema velike infrastrukture, potrebne za transport tečnog prirodnog gasa, a to je jedina mogućnost da se gas morem prebaci u Evropu.

Tako da nije moguće potpuno precrtati Rusiju iz konteksta svetske ekonomije. A one antiruske polumere na koje SAD podstiču EU i neke druge zemlje, udaraju kao rikošet po čitavom svetu. Ove nedelje MMF je već prognozirao negativan uticaj sankcija na investicije stranih kompanija u Rusiji. U Nemačkoj sankcije će dovesti u pitanje 350 hiljada radnih mesta u preduzećima koja zavise od nemačko-ruskih trgovinskih odnosa.

Leonid Kovačić,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut