Ko je kriv za gasne probleme Ukrajine?

Vlasti Kijeva pozivaju na uzbunu: izgradnja gasovoda Južni tok će svesti na minimum prihode zemlje od tranzita ruskog gasa i praktično obesceniti nacionalni sistem za transport gasa.

Podaci koje je naveo u programu TV kanala ICTV predsednik uprave NAK Naftogaz Ukrajine Andrej Koboljev, zaista ostavljaju utisak. Obim gasa koji stiže iz Rusije u Evropu preko Ukrajine već je smanjen sa 120 milijardi kubnih metara godišnje do 86 milijardi kubnih metara. Uzrok je puštanje u rad gasovoda Severni tok. Ako proradi i Južni tok, tada Ukrajina može da zaboravi na realne tranzitne prihode. Prema proračunima eksperata NAK Naftogaz Ukrajine koje je izneo Andrej Koboljev, dati gasovod će uzeti iz ukrajinskog tranzita do 60 milijardi kubnih metara gasa, i na kraju Ukrajina može da se nađe u vrlo složenom položaju. Problem čak nije u padu tranzita kao takvog, već u istovremenom padu atraktivnosti aktiva nacionalnog sistema za transport gasa. Trenutno ga ukrajinska strana procenjuje na 25-35 milijardi dolara. Ako dođe do pada tranzitnih obima, ova cena će pati, kako smatra Andrej Koboljev, dva puta. I to iako Kijev i sada nema partnere za kupovinu datog sistema.

Ko je kriv za nastalu situaciju? Ukrajinski predstavnici o tome ćute, mada se zna da ključni faktor koji navodi Rusiju i Evropu da traže alternativne tranzitne maršrute bili su takozvani gasni ratovi Moskve i Kijeva 2005-2006. i 2008-2009. godine. Oni su bili izazvani neželjom Ukrajine da potšuje dogovor sa Rusijom o ceni gasa i nedozvoljenim uzimanjem ruskog gasa, namenjenog za tranit u Evropu. Posebno usijanje situacija je dostigla u januaru 2009. godine – kada je zbog dejstava Ukrajine tranzit ruskog gasa u Evropu bio potpuno prekinut. Strah pred ponavljanjem sličnih događaja naterao je između ostalog Nemačku da podrži Severni tok, na koji se danas žali direktor Naftogaza Ukrajine.

Ne opravdavaju se ni proračuni Kijeva povodom reversnih isporuka iz zemalja EU. Njihov obim u julu se smanjio dvostruko: evropljani se plaše za sopstvenu energetsku bezbednost. Nastala situacija dovodi ukrajinske vlasti pred izbor – ili da uspostavljaju saradnju sa Rusijom kao osnovnim isporučiocem gasa u Evropu, ili da računaju na druge izvore, između ostalog na gas iz škriljaca. Ali vode Kijev i njegovi zapadni partneri mogu još više da se razočaraju – podvukao je u razgovoru za Glas Rusije šef ruskog Fonda za nacionalnu stratešku bezbednost Konstantin Simonov.

- U Evropi i u Ukrajini nema nekoliko ključnih faktora, neophodnih za osiguranje komercijalne efikasnosti proizvodnje gasa iz škriljaca. Kao prvo, tamo nema potrebne količine bušilica. Kao drugo, nema neophodne infrastrukture gasovoda. Kao treće, eksploatacija gasa iz škriljaca je praćena ozbiljnim ekološkim rizikom. U Ukrajini mogu da zažmure na ekologiju. Ipak EU tako ne može da postupi.

Na odustajanje od saradnje sa Rusijom, Ukrajinu aktivno podstiču SAD, koje računaju na jačanje sopstvenih pozicija na ukrajinskom tržištu, u prvom redu u sferi razrade nalazišta gasa iz škriljaca u istočnim regionima zemlje. Ipak korist Kijeva od ovakve saradnje može da bude prividna zbog nastale situacije na tržištu.

Tako da je za gasne probleme Ukrajine kriva ne „pokvarena“ Rusija, već one antiruske snage koje teže da naprave od Kijeva igračku u svojim geopolitičkim špekulacijama. Ne čudi što je NAK Naftogaz Ukrajine čak predložio ruskom Gaspromu da obnove pregovore o ugovoru o obimima i uslovima tranzita gasa preko teritorije zemlje u periodu do 2019. godine.

Petar Iskenderov,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut