Povodom ubistva Tijane Jurić

Mediji

Po pravilu ne volim novinare, ali mi se nikada više nisu zgadili nego ova 3 dana. Čitam već 3 dana vesti i komentare oko smrti nesrćne Tijane, da li je moguće da „ljudi“ u 21 veku na ovaj način pokušavaju da steknu publicitet svog medija i zarade nešto više para. Najodvratnije i najbolesnije udaranje na ljudske emocije (princip: suze i nasilje) već tri dana naslovima i tekstovima poput... „EKSKLUZIVNO pogledajte reakcije ukućana kada im je javljeno da je Tijana pronađena mrtva...“, „da li je monstrum silovao Tijanu“, „oteta je jer Tijanin otac duguje pare“... „kako se monstrum iživljavao nad detetom“, „monstrum zadavio Tijanu duksericom, skonuo je golu...“, „tukao je do smrti“, „otac Tijane, bez reči, njena sestra gleda u jednu tačku...“... Razumem da želite da izvestite javnost o detaljima (mada vam je na prvom mestu publicitet) ali makar zbog te nesrećne porodice koja proživljava pakao mogli ste biti diskretniji i sa naslovima i sa pojedinostima, zamislite kako se osećaju članovi familije kada već 15 dana čitaju vaše naslove i pretpostavke. Utrkujete se da snimite suzu čoveka koji je sahranio dete, ako je istina da ste ga ucenjivali da vam da ekskluzivni intervju radi vaših tiraža i keša inače nećete objaviti sliku male Tijane... Dragan Đurić jeste monstrum i bolesnik ali se bojim kada vidim medijske hijene da nije jedini!
 
 

Društvo

U životu nisam video veći broj „pravednika“ sa više kreativnosti prilikom smišljanja muka na koje bi bacili ovog monstruma. Čitam komentare tipa treba ga baciti u kiselinu, treba ga golog konjima vući po ulicama, treba ga obesiti za ... na ulici, jedva čekam da ga ... u zatvoru, treba ga seći komad po komad... čitajući sve to pitam se koliko još ima Dragana Đurića među nama?! I za ovakvu reakciju društva krivi su mediji koji su dražili ljude i budili u njima najveću mržnju udaranjem na najosetljivije emocije čoveka...

Sada će neko pametan da kaže lako je tebi da pametuješ nemaš ćerku i tebi se ništa nije desilo... ali, sličan primer se desio i u slučaju Obrenovac: bombastičnim naslovima plutaju leševi, ljudi umiru i sl... gde se podigao ceo narod pomogao junački koliko je mogao dok poplave nisu stale. Kada se to sve završilo ljudi su ostali bez kuća i u haosu ali su samo pojedinci nastavili da pomažu Obrenovčanima dok se narod vratio svakodnevnim aktivnostima jer mediji više nisu davali bombastične naslove. To je nažalost slučaj i sa malom Tijanom: za nekoliko dana kada mediji budu prestali da pišu svi će zaboraviti i prestati da pričaju o tome i da se vrate standardnom životu i prestaće da budu tako pravdoljubivi.

Ali problem društva ostaje, zapitajte se ti zašto se projavio u ovom društvu monstrum a ne neki vrhunski momak ili devojka... Zapitajte se pre nego što linčujemo monstruma, kakvo nam je društvo, kako živimo, koliko nasilja ima na ulicama, koliko je klinaca od 15 godina koji su spremni da bez problema zakucaju nož čoveku u srce zbog šala ili pijane svađe, koji se seku mačetama, gde se devojčice od 15, 16 godina bave prostitucijom, dilovanje na svakom ćošku, gde je uništen svaki pojam kulture života i življenja... Zapitajte se roditelji koliko se posvećujete deci, i kako ih vaspitavate, kako klinci, pogotovo u Beogradu, Novo Sadu, Nišu, itd. žive „punim gasom“ pa će vam biti jasno da je ovaj monstrum samo jedan od... I najsvirepijim mučenjem i ubijanjem ovog monstruma nećemo ništa postići osim što ćemo rulju nadražiti krvlju da traži sledećeg za linč, to treba da shvati i „ministar policije“, da se ovo sprečava sređivanjem i uređivanjem društva a ne na zlo odgovarati na zlom.
 

Smrtna kazna – ne!
 

Velika većina je skočila odmah i tražila uvođenje smrtne kazne... to nije čudno posle medijske kampanje i udaranje na emocije ljudi. Logično je da ljudi koji nisu pravnici ne razumeju i ne vide do čega će dovesti uvođenje smrtne kazne, kako bi samo zadovoljili svoje strasti u ovom slučaju. Prvo: da li ste spremni da sudijama koji procese vode po 10 godina, koji su korumpirani i koji nisu u stanju da po 10 godina reše predmet međe dva seljaka date u ruke da odlučuju o životu, i to ne samo ovog monstruma već sutradan možda i nekog nevinog čoveka. Da li je ovo društvo spremno da na sebe primi krv za samo jednog nevino osuđenog čoveka na smrt?

U ovakvom sistemu diktature i totalitarizma, zamislite na koje sve delikte bi bila proširena smrtna kazna, da li bi se iznenadili kada bi za recimo udar na ustavni poredak zemlje bila propisana kazna smrti i ko bi određivao šta je udar...

Ono mnogo važnije od toga da li će neko nevin stradati je duh zakona. Svaki zakon ima za cilj da oblikuje društvo, da li mislite da bi u jednom „hrišćanskom“ društvu za kakvo sebe smatramo 2014 godine bilo primereno ubijati ljude, i na zlo odgovarati osuđivanjem na smrt i kako bi se društvo vaspitavalo na tim vrednostima. Logično je da zakon zaštiti društvo od ovakvih monstruma kao što je ovaj i za to je predviđeno 40 godina robije ali ko je taj koji sme da oduzima život drugom biću kao najveću tekovinu civilizacije. Zapamtite: uvođenjem smrtne kazne neće se suditi samo monstrumu Đuriću ili nekom drugom monstrumu...

Takođe treba da znate da javnim ubijanjem Đurića neće neki drugi bolesnik shvatiti kako će proći i neće da uradi neko zlo, jednostavno on je bolestan i nema svest o tome ni šta radi ni šta ga čega, to se rešava sređivanjem društva. Isto tako, ako bude stradao neko nevin a mediji izveštavali skočićemo svi da vičemo ukinite smrtnu kaznu strada nevin čovek... ali tada je kasno. Kao Hrišćanin učen sam da na zlo odgovaram molitvom ili dobrim -  jedino tako može da se uništi zlo.
 

Neka Gospod pomene Tijanu i neka joj podari večni rajski mir. Večnaja pamjat!

Autor: Nemanja Nedeljković