ŠOS i BRIKS: Faktori globalne ravnoteže

21. vek je era integracija i objedinjenja. U uslovima mira, gde sve zavisi od svih, bez partnera i saveznika je teško preživeti. A tim pre sada, kada su ekonomska i politička bezbednost postali hopotetični pojmovi. Šangajska organizacija za saradnju i BRIKS imaju jedan isti cilj – balans međunarodnih snaga.

ŠOS nije vojni blok, za razliku od NATO-a, i nije redovni skup o bezbednosti kao ASEAN. ŠOS zauzima međupoziciju. Stvara se zajednički evroazijski prostor, koji brani svoje interese, pre svega pred Zapadom. Sa druge strane, sopstvenim ambicioznim projektima se bave SAD: to je transatlantska trgovinska alijansa koja treba da objedini Ameriku i Evropu u jedno slobodno tržište; i Transtihokeanski trgovinski paket koji treba da poveže Aziju sa Amerikom. Rusija i Kina ostaju van okvira. U takvom situaciji, kao i zbog sankcione politike Zapada prema Rusiji, objedinjavanje u okviru ŠOS stiče sve veći značaj, ističe politikolog, ekspert za Kinu, profesor Ruskog Univerziteta Prijateljstva naroda Jurij Tavrovski.

- Ova organizacija formirana 2001. godine postaje sve važnija. Između ostalog, u uslovima ekonomski sankcija koje se primenjuju protiv Rusije. Možemo uz pomoć potencijala kolega iz ŠOS da rešimo vrlo mnogo probleme. Kina će nam pružiti pomoć, i zemlje Centralne Azije. Kod raznih zemalja-članica ŠOS različiti su odnosi sa Zapadom. Kina, na primer, vrlo dobro shvata našu situaciju, pošto se sama nalazi pod dejstvom sankcija. Sankcija EU i SAD uvedene 1989. godine posle događaja na Tjananmenu bile su ukinute samo delimično. One do danas deluju, i Kinezi vrlo oštro osuđuju ove sankcije. Oni shvataju našu sitauciju i pomažu nam da prevladvamo sankcije.

Uskoro ŠOS mogu da se pridruže Indija i Pakistan. Tako će integracija postati još masovnija. Dok zemlje Velike sedmorke idu utabanim putem, BRIKS ima sav neophodni potencijal za proboj. On objedinjuje Rusiju, Kinu, Brazil, Indiju i Južnu Afriku – ekonomski «globalni Istok». Pre svega, organizaciji je potrebno da potvrdi svoje pozicije u oblasti međunarodnih finansija, podvlači zamenik direktora Ruskog centra za istraživanje ATES Ruske adaemije privrede i državne službe pri Predsedniku RF Gleb Ivašencov.

- U američkoj banci Goldman Saks bilo je sprovedeno istraživanje u skladu sa kojim u aktuelnoj deceniji međunarodna potrošnja treba da skoči za deset triliona dolara. Pri tome udeo zemalja BRIKS 2020. godine će se uvećati sa aktuelnih 23% do 62%. To i jeste ekonomski autoritet zemalja BRIKS.

Zemlje BRIKS čine više od pola svetske proizvodnje. Ekonomske perspektive objedinjenja priznaju se i na Zapadu, koji ne bi hteo da se rastaje sa svojom dominacijom u međunarodnoj ekonomiji. BRIKS ne postavlja sebi zadatak konfrontacije sa SAD i Evropom, mada teži nezavisnosti od njih, smatra Gleb Ivašencov:

- SAD su imale monopol na dolar kao rezervnu valutu. I one diktiraju valutno-finansijske uslove svetu. A BRIKS, uzimajući u obzir njegov ekonomski autoritet, može da zahtraži jačanje svojih pozicija u svetskom finansijskom regulisanju. I određeni dogovori o tome već postoje. Između ostalog, na poslednjem, šestom samitu BRIKS-a u Fortalezeu preduzeti su koraci za formiranje nove Razvojne banke BRIKS-a, formiran je pul deviznih rezervi.

BRIKS poseduje ogroman intelektualni potencijal u oblasti visokih tehnologija i mašingoradnje. Prema prognozama eksperata, zemlje BRIKS, sa njihovim bogatim prirodnim resursima, snažnom proizvodnom bazom i razvijenom poljoprivredom, istisnuće zapadne elite sa svetskog ekonomskog Olimpa.

Marija Merkuolva,