SAD i UN: ko je u kući gazda?

Formirane od početka kao savez različitih nacija, UN na kraju sve više počinju da liče na pozorište jednog glumca – SAD.

U UN Amerikanci smatraju sebe prećutnim gazdom. Njihovi ulozi čine skoro četvrtinu budžeta i, kako se kaže, ko plaća, taj i naručuje muziku. SAD guraju svoja rešenja na sve načine. Ako im iz nekog razloga ne polazi za rukom da lobiraju svoja rešenja, one traže rezervne puteve, kaže profesor Fakulteta za nacionalnu bezbednost Ruske akademije privrede i državne službe pri Predsedniku RF Aleksandar Mihajlenko:

- Amerikanci traže na koji način bi mogle ili da se zaobiđu ove organizacije, ili da se proguraju njihova rešenja. Oni to čine na razne načine. Deo pitanja, shvatajući da ona neće proći u UN, jednostavno zaobilaze. Ona pitanja koja međunarodna zajednica treba da rešava u okviru SB ili Generalne skupštine UN, SAD pokušavaju da reše samostalno. Kao i bombardovanja Jugoslavije, koja su bila bez dozvole UN. Ili Avganistan 2001. godne – oni su kansije dobili mandat UN. Ili drugi put – oduzeti iz ovlašćenja ovih organizacija deo pitanja kako bi ih rešavale organizacije podređene SAD.

Ipak sada je postalo mnogo teže vršiti slične operacije. Ako su posle raspada Sovjetskog Saveza SAD dugo još držale status hegemona u UN, poslednjih godina situacija se promenila. Na svetskoj sceni pojavili su se novi faktori, i to ne odgovara Beloj kući. Oni su navikli da budu jedini lideri, ističe ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Sergej Jermakov:

- Sa tačke gledišta SAD, one imaju puno pravo da diktiraju svetu svoje uslove. Takvo duboko ubeđenje je u glavama mnogih američkih političara. Zato im u UN ne odgovara neobično visoka uloga Kine i pre svega Rusije. Mnogi američki eksperti otvoreno izjavljuju da Rusija igra previše relevantnu ulogu u UN. Ovaj sistem pokušavaju da promene. Uz to novi faktor na sceni je Kina, koja takođe kao stalni član SB ima ozbiljan uticaj u toj organizaciji. Znači, uticaj Kine i Rusije treba smanjiti. zato Vašington smišlja svakakve reforme, koje se kose sa interesima drugih država, ali moraju, sa tačke gledišta SAD, da obezbede zaštitu njihovih nacionalnih interesa.

SAD nikada nisu krile da stavljaju interese države iznad svetskih. Zato i UN Vašington razmatra samo kao instrument za legalizaciju svojih aktivnih dejstva, usmerenih opet samo na osigurnje interesa svoje zemlje. I zanemarivanje tuđeg mišljenja je za njih potpuno normalna stvar.

Nije slučajno što SAD s vremena na vreme pokreću pitanje proširenja kruga stalnih članova SB. Tako Amerika mobiliše svoje saveznike i oni istupaju zajedno. UN, nažalost, na to za sada ničim ne može da odgovori.

Aleksandra Dibiževa,