Kulturna baština BJR Makedonije

Predlažemo vam putne beleške hodočasnika Ljudmila i Dimitrija, posvećene Makedoniji.

Kada su nam ponudili hodočasničko putovanje u Makedoniju, nismo se kolebali. U srednjovekovnim crkvama Makedonije se čuvaju divne freske.

Naša grupa hodočasnika krenula je u te predele da bi se poklonila svetinjama, celivala čudotvorne ikone i mošti velikih svetaca...

Veoma smo zahvalni domaćinima na njihovoj iskrenoj gostoljubivosti, pažnji, želji da nam boravak u njihovoj zemlji bude što korisniji i zanimljiviji.

Prvo smo posetili manastir sv. Nikite, koji datira iz 14. stoleća. U ovom manastiru su našli utočište mnogi monasi, koji su emigrirali iz Rusije. Tu je služio Gospodu iguman Pankratije iz dalekog Valaamskog manastira. Ćutke smo stajali kod kamenog krsta na njegovom grobu...

U manastiru sada nema bogosluženja, on spada u resor Ministarstva kulture. Zamolili smo za dozvolu da pevamo molitve i veličamo svece. Nama su i dalje svuda dozvoljavali da pevamo. Manastir se nalazi u bašti, te su nas domaćini počastili sa jabukama i rakijom.

Dalje smo posetili Markov ženski manastir u dolini reke Markova. Crkva sv. Dimitrija, mog nebeskog pokrovitelja, bila je sagrađena u 14. veku. Ikonostas crkve iz 14. veka je potpuno očuvan. Početkom 19. veka iguman ovog manastira je bio makedonski prosvetitelj i pisac Kiril Pejčinović. U ovom manastru se čuvaju čestica rebra sv. Dimitrija Solunskog, kao i ikona sv. Đorđa.

Dalje je nam predstojalo da posetimo crkvu sv. Panteleimona u selu Gorno Nerezi, podignutu u 12. veku. Ova crkva nije velika. Međutim, u njoj se nalazi poznata u svetu freska „Oplakivanje Hrista“, gde je neverovatno izrazito preneta tuga na licu Presvete Bogorodice, koja se priljubila telu svog sina, skinutog sa krsta... Veoma je izrazita i plastična kompozicija „Skidanje sa krsta“, gdu su u momentu skidanja noge Gospoda još prikucane za donji deo krsta.

Dalje je prema programu bila predviđena poseta Makedonskom Atosu kod jezera Matka. Nismo očekivali da će tako rano pasti mrak (nismo uzeli u obzir da smo u južnoj zemlji), te smo se kajali, što smo pristali da ručamo... Niko nam nije unapred skrenuo pažnju na čarobnu lepotu klisure, reke, koju smo videli u svetlu fenjera... Kakve bi mogle da budu fotografije! Avaj...

Sledeći je bio Bigorski muški manastri, koji se nalazi u planinama, u lepom predelu. U crkvi sv. Jovana Krstitelja smo videli jedinstveni ikonostas od neprocenjive vrednosti u duborezu. Tamo se čuvaju čudotvorna ikona sv. Jovana Krstitelja, čestice moštiju sv. Marine, sv. Jovana Krstitelja, svetog Živonosnog Krsta Gospodnja...

Zahvalivši se gostoljubivim domaćinima, krenuli smo dalje na jug, prema Ohridskom jezeru. Usput smo posetili ženski manastir sv. Đorđa u selu Rajčica. Tamo se nalaze čestica moštiju sv. Đorđa i Čudotvorna ikona Bogorodice.

U tom manastrru marljive monahinje rade poput pčela, vezivaju biserima i đinđuvama mitre i crkvene odežde. Među nama je bila takva vezilja – hodočasnica Nadežda, te su one razmenile iskustvo.

Vozeći se prema Ohridu prošli smo kroz drugi po veličini grad na obali Ohridskog jezera Strugu. Tu smo posetili pećinsku crkvu Presvete Bogorodice, koja se nalazi unutar planine. U pećinskoj crkvi je bila otkrivena čudotvorna ikona Presv. Bogorodice, poznata kao Crna Bogorodica, danas se ona sa strahopoštovanjem čuva u novoj crkvi, sagrađenoj na temelju iz 18. veka. Tu se čuva i čudotvorna ikona Presv. Bogorodice, pred kojom prema molitvama monaha i svih vernika dolazi do čudesnih isceljenja, naročito žena, koje su izgubile nadu da dobiju decu. Za vreme drugog svetskog rata se nekoliko puta pokušavalo baciti ikonu u jezero radi njenog uniщtavanja, ali se ona svaki put vraćala na obalu...

Najzad smo u Ohridu. To je glavni duhovni, kulturni centar Makedonije, nekadašnji centar Ohridske episkopije. «Jerusalim na Balkanu» - tako nazivaju Ohrid oni, koji su posetili ovaj grad s njegovim brojnim hramovima i manastirima iz 11. 12. 13. veka. Grad Ohrid i Ohridsko jezero su na spisku UNESKO-a kao spomenici prirodne i kulturne baštine od svetskog značaja.

Posetili smo crkvu sv. Klimenta. Inače je crkva bila posvećena Bogorodici. Kada su Turci krajem 15. veka srušili staru crkvu sv. Klmenta, prvog slovenskog arhiepiskopa, učenika Ćirila i Metodija, njegove mošti su bile prenete u ovaj hram, zato je ime ovog sveca postalo njegova druga posveta.

Ovde je bio i prvi Slovenski univerzitet – centar slovenske pismenosti i kulture. U njemu je studiralo više od 3500 učenika. Inače je ovo divan spomenik arhitekture iz 13. veka.

Dalje smo posetili Sabornu crkvu sv. Sofije – centar Ohridske patrijaršije sa freskama iz 11. veka. Pogledavši crkvu, zamolili smo za dozvolu da pevamo molitve i druge crkvene pesme. Posetilaca skoro nije bilo, akustika u ovom hramu je izvrsna, počeli smo da pevamo… Otpevali smo sve bogorodičine molitve (i to na Dan Bogorodičinog Rođenja – 21. septembra!), sve, što smo znali… Nismo mogli da stanemo. To je bilo pravo čudo! Inače ne znam da pevam, međutim, jasno sam čula svoj punovredan glas i to, kako se on uklapa u zajedničko pevanje. Žena, koja je dežurala u crkvi u to vreme, nešto je kratko rekla i podigla uvis mobilni telefon. Kada smo ipak završili pevanje, ona nam je ćutke podelila razglednice. Ja sam dobila reprodukciju ikone Spasa Svedržitelja – moj prvi i jedini pevački honorar. Nije važno, što sam se vratila u obično stanje čoveka, koji ne zna da peva, osećaj sreće od učešća u horskom pevanju, trenutak zanosa nikada neću zaboraviti!

Sutradan, u manastiru svetog Nauma, daleko od Ohrida, prišao nam je čovek, koji je zapitao, hoćemo li tu pevati.

- Ako dozvole, - odgovorili smo.

-Dozvoliće, rekao je on. Slušao sam vaše pevanje u hramu sv. Sofije. To je bilo veličanstveno! Davno li tako pevate?

- Pre tri danas smo se prvi put vidili.

- Čak niste ni prbali? Neverovatno!

Što ne može čovek, može Bog!

U manastiru sv. Nauma nismo pevali, jer smo morali da konzultujemo lekara u vezi sa zdravstvenim stanjem jedne naše hodočasnice.

Manastir sv. Nauma je osnovao 900. godine sveti Naum, saborac sv. Klimenta Ohridskog, oba su bila učenici svetih Ćirila i Metodija. Manastir je bio centar drevne Ohridske arhiepiskopije, odakle se u 10. veku pravoslavlje širilo Balkanom. U tom manastiru je bilo nastavljeno delo ravnoapostolne braće – prevod crkvenih knjiga na slovenski jezik. Ovde je sveti Naum bio sahranjen 910. godine.

Svetitelj Nikolaj Velimirović, poznat u Rusiji kao Svetitelj Nikolaj Srbski, bio je na čelu Ohridske eparhije od 1920. do 1930. godine – 10 godina bio vladika Ohridski. Ovde u manastiru je on napisao svoju divnu knjigu «Molenja na jezeru», prevedenu na ruski jezik. Mnogi obožavaoci Nikolaja Srbskog u Rusiji žele da vide jezero, koje je inspirisalo Svetitelja da napiše ovu izvrsnu knjigu…

Lilija Belinjka,