U dobar čas prvaci - Roditeljske radosti i strepnje (1)

Biti spreman za školu nije što i ulicu preći

Dozvolićete da vas podsetimo na mišljenje psihologa kako umeti čitati, pisati i brojiti,  ne znači i biti spreman za školu.   Naprotiv,   biti spreman za školu znači biti spreman da se sve to nauči. 

Prema tome,  biti spremna za školu nije što i ulicu preći. 

Šta da se radi   kad je već  vaše Đače Prvače zakoračilo  prvim korakom po dugoj, teškoj,  ali nadasve uzbudljvoj stazi  znanja koja se zove Škola?

Da li je  vaše dete zaista spremno za obrazovni proces?

Pokušajte da proverite. 

Osnovna je želja za učenjem

Pedagozi su odavno utvrdili da je neophodna motiviaciona spremnost za školu,  to jeste da deca osećaju želju za učenjnem.   Možete autoru ovog ogleda uzvratiti: “Naša deca hoće da idu u školu,  pa samim tim motivaciona spremnost kod njih je evidentna“.   Ali,  dopustićete da  vas potpisnik na osnovu svog iskustva dugog četiri i po decenije kontinuranog bavljenja pedagoškom teorijom i praksom,  podseti kako želja da se pođe u školu i želja da se u njoj uči, suštinski  razlikuju jedna od druge. 

Rašta mališa hoće u školu,  a ne u hajduke

Mališa može hteti da ide u školu zato što svi njegovi  drugari  tamo idu, zato što stalno sluša u kući  o tome kako je upisati se baš u tu školu  vrlo važno i prestižno,  zato što ga privlači novi ranac, a tek školski pribor i drugi darovi. 

Dete može nastojati da ide u školu zato da bi naučilo nešto novo, steklo određena prava posedovanja (ranac,  sveske,  pribor),  a takođe za njega postaju izazov  nove obaveze (rano ustajanje,   spremaje za časove).  

Na  samom početku „školskog radnog iskustva“ dete  još nije svesno da  zbog domaćih zadataka i pripemanja za nastavu  ono mora da žrtvuje igru ili šetnju,  ali postepeno,  u prnicpiu, ono je spremno da  prihvati tu činjenicu kako  se domaći zadaci moraju uraditi i redovno pohađati časovi  i tada se može govoriti  da  se pozicija učenika  učvrstila . 

I zbog toga je dete pošlo u školu,  a ne u hajduke!

Posebne metode za određivanja potencijala  za nastavu

Pedagoška psihologija je razradila  posebnu metodiku za određivanje potencijala obučenosti   spremnosti detata za polazak u školu. 

Preporučuje se da se sa detetom razgovara o školi: ”Šta ti se najviše sviđa (ne sviđa) u školi,  šta ti je u njoj najinetersantnije,  šta najviše voliš?”

Mala kućna pedagoška scena

Razigrajte malu kućnu pedagošku scenu . 

Scena prva. 
Mama: “Ti si mi još savim mali.   Teško će ti biti da svakog dana ideš u školu.   Kako  bi bilo da porazgovaram s direktorom  da ti dozvoli da odsustvuješ mesec dana (celo polugođe).   Hoćeš li?“

Scena druga. 

Mama: “Zamisli da si pošao u šetnju i da si sreo dečaka ili devojčicu koji iako imaju šest (sedam) godina još ne idu u školu nego i dalje u vrtić,  pa te upitaju: “Šta treba da uradiš da bi se dobro pripremio za polazak u prvi razred?Šta bi im ti odgovrio?“

Na eksurziju  kroz predele testova

U cilju proveravanja i utrđivanja  spremenosti deteta za obrazovni proces koji mu predstoji,  roditelji ga  mogu “voditi na ekskurziju  kroz razne predele  testova”.   Evo jednog od njih:

”Zamisli da  su u našoj blizini  dve škole,  škola A   i škola B.   U prvoj školi (A)   je ovakav raspored časova za prvi razred: svakog  dana pisanje,  čitanje i matematika,  dok časovi likovnog,  muzičkog i fizičkog  nisu svakog dana. 

U školi B sve obratno: svakog dana su časovi likovnog,  muzičkog  i fizičkog,  dok su čitanje,  pisanje i matematika samo nekoliko puta sedmično. 

U kojoj bi školi ti hteo (htela) da učiš?”

Ogovor deteta bio bi signal o njegovoj orjentaciji bilo na sadržajnu komponenetu nastave,  bilo na formalnu,  spoljašnju (pristanak  na odsustvo,  prednost pri izboru   škole,  A ili B). 

Dramska igrica “Škola”
 

Informciju u motivaciji svog deteta  možete dobiti i pomoću posmatranja njegovog  izbora u podeli  uloga  u dramskoj igrici “Škola”.  Ona deca koja su spremna za polazak u školu i prihvatanje školskih obaveza, radije igraju uloge učenika,  oni pišu,  čitaju, rešavaju zadatke,   odgovaraju kod “table” i ispunjavaju sve druge radnje u ovom školskom igrokazu.    Za razliku od njih,  deca koja su manje spremna za školu,  ili uopšte nisu spremna,  ili su mlađa,  biraju uloge učiteljice, a koncentrišu se takođe na vreme malog i velikog  odmora, situacije  pozdravljanja učiteljice,  odlaska iz škole. 

Intelektualna spremnost

Pored motivacione spremnsoti neophodno je da  proverite i meru intelektualne osposobljeniosti vašeg deteta za preuzimanje školskih obaveza i odgovornosti .  Ne radi se tu o određenoj količini znajnja  o svetu koji nas okružuju (znanje da broji makar do deset,  poznavanja slova i  stečene navike  čitanja, znanje svog imena i prezimena, dana rođenja,  adrese,  naziva sela ili grada,  zemlje,  imena i prezimena roditelja, njihovoe  profesije i statusa). 

Reč je o određenoj zrelosti strukture velikog mozga i razvijenosti bitnih kvaliteta saznajne sfere –logičkog mišljenja, logičkog pamćenja,  govora, koncetracije i raspoređivanje pažnje, diferenciranog  zapažanja: znanja da  se izdvoji figura sa fona, fina motoristika ruku, vidno-motorna koordinacija  (uzajamnost i sinhronizacija očiju i ruku). 

Psihološko-pedagoška služba u našim osnovnim školama svake godine još  u martu  stručno  utvrđuje stepen intelektualne   spremnsoti dece za polazak u prvi razred i sa tim rezulatima upoznaje njihove učitelje i roditelje i to za svakog prvaka posebno. 

Ta merenja su relevantna i rezultati pouzdani,  pošto postoji veliki broj testovnih metoda, čijom primenom se dolazi do objektivne slike i nalaza.  

Proveravanje logičkog mišljenja: reč traži partnera

I roditelji sami mogu  pomoću najjednostvnijih testova da provere  logičko mišljenje  svoga deteta koje se sprema da pođe u prvi razred.  Tako na primer,  za diajgnostiku logičkog mišlljenja ili preciznije,  mišljenja po analogiji,  upotrebljavaju se testovi ovakvog tipa: ”Navešću ti tri reči,  od kojih se dve  javljaju u paru,   jedna drugu prati po smislu .  Ti reba da nađeš ”partnera“ trećoj  reči,  da bi dobila svoj par,  kao što ga ima prva reč.  Bolnica-doktor, a škola ….  (učiteljica);   ptica-gnezdo…a kuca (štenara,  kućica za pse);  crno-belo,  a jutro (veče). 

Samoocena mališana, spremnost  ličnosti

kraju,  važnu ulogu igra i spremnsot mališana kao  ličnosti za polazak u školu.  Ovde se radi o adekvatnosti samoocene deteta.  U normi za predškolce  karaktesritična  je povišeno samoocenjivanje svojih mogućnosti.   Tako na primer,  od deteta iz vrtića možemo čuti: ”Ja nisam mogao podići kamion zato što je on mnogo težak”,  a ne  „zato što sam nejak i slab”.

Samoocena u predškolca  je,  dakle,  često, povišena,  ali ne retko ona može biti i potcenjena,  smanjena: ”Ja sam glup,  ništa ne umem,  loš sam dečak, kvaran”… (Ne daj Bože). 

Odnos sa vršnjacima  
 

Za ocenu stepena spremnsoti za polazak u prvi razred nije od manjeg  značaja  ni detetov odnos prema vršnjajcima: da li ima želju za komuniciranjem, je li spreman da se potčini dečjoj grupi, da se pridržava ustaljenih pravila u igri .  Važan je i detetov odnos prema učitelju: shvata li  i primenjuje li formalni  karakter opštenja na času sa precizno ustanovljenim ulogma  u odnosu “učitelj-đak”. 

Posebno mesto u strukturi psihološke spremnosti za polazak u šklu pripada stepenu ispoljavanja integracije i uklapanja  kod deteta.  Reč je o umću da deluje u ritmu  celog razreda i kada se obraćaju ne lično njemu, nego celom kolektivu: ”Napišite,  izbrojte...”

Da li će se vaš mališan potčiniti pravilima  i zahtevima nastavne delatnosti i školskog života?

To možete proveriti  primenog ovog testa koji se pokazao kao primer dobre dijagnostike  za ocenu sposonnosti uklapanja i  integracije deteta. 

Predložite detetu da nacrta četiri kružića,  zatim da oboji žutom bojom tri,  a plavom jedan kružić. 

Ukoliko mališa bude obema bojama ukrašavao sve ktužiće komentarišući da je tako lepše,  njegov  nivo uklapanja nije tako visok . 

Ako još hoćete da proverite  njegovo umeće da vizuelnu predstavu ispuni samostalno,  počnite da crtate jedan ornament, a zatim zamolite mališana da nastavi  sledeći obrazac. 

 

Branko Rakočević