Štrajk norveških učitelja milionera i srpske prosvetne sirotinje

Ove dve države su udaljene u svakom pogledu,   ekonomskom više nego geografskom,   koje je očigledno,   a koliko je tek eknomsko,   ako je ovolika geogarafska udaljenost vidnjiva i izmeriva  na globusu.
Ukoliko geograf  u onoj srbskoj školi,  iz solidrnosti sa svojim ruskim kolegom,  zaista  nije propio globus iz bede,   što nije isključeno. 

Zašto štrajuku srbski učitelji

Pa da vidimo  zbog čega to štrajkuju srbski  učitelji u nekim  školama,    a koji su to razlozi što su na samom početku školse godine odbio   i da pređe školski prag  pozamašan broj     učitelja u Norveškoj,   koji za jedan mesec zarade koliko njihove  sprske kolege  za celu školsku godinu,   čak preko 4. 000 evra,   a srbski  jedva nekih 400.

Razlozi štrajka učitelja u srbskim školama  spada već u klasiku:  traže veće plate,   zariču se,   da ne kažemo da prete,   da neće prekinuti obustavu rada do ispunjenja uslova. 

Tako je bilo još od 90-ih godina minulog veka,    od doba kad je srpsku prosvetu kreirao i nadgledao legendarni ministar,  profesor dr Danilo Ž. Marković,  zvani Dača,   koji je ukinuo šuvarke i upodobio srpske  obrazovne institucije da liče na evropske,  inicirajući usvajanje zakona o osnovnoj i srednjoj školi i univezitetu,  umesto dotadašnjih sizovskih zakonskih  provizorija.

Dačo,   care,   ne daj pare!

I u Dačina  vremena  prvi put posle Drugog svetsko rata prosvetari u Srbiji  su počeli  da štrajkuju,   pa su   mu đaci  zbog toga  pisali ditirambe-grafite po fasadama: “Dačo,   care,   ne daj pare!“

I tako Dača tokom dve i po decenije  za koje  se promenilo i desetak ministara   ostade  ne samo u đačkom javnom mnjenju  nego uopšte najbolji mnistar prosvete u Republici Srbiji sve do dana današnjeg.

U zbornicama je Dača ocenjen,    bez obzira na sve njegove nedosatke i sremnost da služi  postkomunističkom režimu  jedne vladajuće  stranke,   socijalističke,  i njenom lideru,    kao  uzor kakav treba   da bude ministar prosvete.

Odavno zaboravljenog Slobodana Vuksanovića  prosvtena javnost  je  ocenila   kakav ne treba  da bude ministar prosvete,   dok je za dr Žarka Obradovića u zbornicama„ utvrđeno gradivo“  da Srbija može i bez ministra prosvte.
Aktuelni mnistar  dr Srđan Verbić je tek nedavno počeo da „poahađa ministarstvo„ pa zbog toga nije ocenjen  „iz svih predmeta„,   a i one ocene koje je dobio čine „koaliciju jedinica„.  Jedino se zna se da je najvišu ocenu dobio   za predmet „Petnica“ od Vigora Majića.

Što se pak Unije sindikta prosvetnih radnika tiče,   koja zahetav od svojih članova  da 1.  septembra samo prime prvake i odmah obustave svaki dalji rad,    ona je  svoju ocenu ministra Verbića irazila verbalno: “Dali bismo mu jednicu za dosadašnji rad,   kad bismo,    naravnmo,   imali prarvo da povećavamo ocenu“.  Obrazloženje  nije potrebno: umesto da se  bori da zaštiti provestne radnike,   on  se saglasio da  se ionako male pllate nađu na udaru rigorznih mera Vlade o smanjenju  penzija i plata državnim  službenicima .

Kod srpkih učitelja,   bar ovih iz Unije sindikata,   sve je jasno: zahtevaju  da se prosvetni  i zdravstveni radnici izuzmu od najavljenih smanjenja zarada u javnom sektoru.

Norveški  nastavnici  neće da po ceo dan ostaju u školi,   kao da su u zatvoru

Ako su  kod srbskih učitelja razlozi  za obustavu rada  već na  početku nove  školske godine,   „tradicionalni„ i jasni,   kod njihovih norveških kolega,   ne baš: za srpske učitelje sasvim nerazumljivi: ko bi još još u prosveti štrajkovao sa platom od preko   4000 evra mesečno,   koliko strpski prosvtari dobiju tokom cele školske godine!

Nađe se,   eto,   neko,   ko ni sa tolikom mesečnom platom u zemlji blagostanja ,   kakva je Norveška,   ipak štrajkuje. 

Ne,   učitelji ove skandivaske zemlje ne traže preko hleba pogaču.  U pitanju su neki sasvim drugi razlpozi. 

Pa da ih navedemo,   što ćemo  i pokušati  u nastavku opvog teksta. 

Norveški nastavnici  zahtevaju zaštitu od  nedisciplinovanih učenika i poboljšanje uslova rada u školama

Nova školska godina u Norveškoj,   kao i u drugim skandivaskim zemljama počela je  poslednje sedmice avgusta,  ali su  se za većinu  đaka školske ferije produžile. Razlog za to neočekivano zadovoljstvo učenika  je štrajk njihovih  učitalja organizivan iznenada na samom startu nove školske godine.

Predstavnici jedne od najbolje plaćene profesije u Evropi sa platom od preko 4.000 evra mesečno oraganizovali su,   kako su ga nazvali „praznik nepolušnosti„ zahtevajući  promene uslova rada. Oni ne žele,     čak ni za atko veliki novac  da i danje trpe ponižaavjući odnos svojih učenika pun neuvažavanja i maltertiranja.

Nepoverenje  vlasti prema nastavnicima

Kako su objasnili predstavnici najvećeg norveškog   sindikata prosvetnih radnika,   uzrok konflikta je  nepoverenje prema njima od strane poslodavca,     (regionalnih i lokalnih vlasti).

Naime,   regionalne vlasti su uključile u kolektivni ugovor o radu i  jednu odredbu  kojom je nastavno osoblje obavezno da u školi provede od 7  do  7,5 časova dnevno.   Pre su nastavnici imali  elastičan  radni   grafikon koji im je omogućavao  da posle održanih časova idu kući. Školsku administarciju i pripremu za časove mogli su da obavljaju  po sopstevnom izbru,   a najčešće su to radili kod kuće ili u nekom punktu  gradske bibliotekea,   a ne  obavezno u školi.

Per Kristijan Sudnes,  predstavnik  regionalnkih vlasti na pregovorima sa nastavnicima,   ovako komentariše  stavove vlasti:

“Odlučili smo da obavežemo nastavnike da provode puno  rdno vreme u školi,   to jeste po 7,5 sati dnevno,   pošto iskustvo  u onim vaspitno-obrazovnim ustanoavma u kojima je takava praksa primenjena pokazala da su njima i bolji upeh  i veća disciplina učenika. “

Nastavnici,   pak,   ne žele da ostanu u školi nijedne suvišne minute d doživljavajući tu obavezu maltene  kao zatvor u kojemu  im je dodeljena uloga zatvorenika,   a  ne službenika u hramu znanja u kojemu sad oni služe kao  taoci.  Visoke zarade ne mogu da kompenzuju poniženja i maltretiranja   koja nastavnci svakodnevno  trpe od učenika.

Vođa štrajkača koji je za javnost želeo da ostane anoniman,   je izjavio „Spremni smo da izdržimo do kraja . Da odsedimo u školi propisan ih 7,5 sati ne doalzi u obzir.“

Već nekolioko godina u Nvreškoj se na najvišem nivou rasprvalja o  o slaboj discilini učenika  u školama  i  nemoći   nastavnika da preduzmu bilo kakave efikasne meere   za njeno poboljšanje,   pa  je zato anagažovanje državn ih organa na najvišem nivou  ostajalo bez  bilo kakvih vidljivijih efekata . 

Uoči nove školske godine  sa planom   reforme sredljeg  obrazovanja javnost je upoznao ministar   znanja,   kakav  je zvaničan naziv njihovogg ministarstva prosvete,    Norveške Turbori Roj Iskasen je između ostalp napisao  u autorskom članki   za novine VG:

“Učitelj je obavezan da uzme u svoje ruke   uzde upravljanja u razredu. On mora da povrati vlast u odeljenju kao što je to  bilo u ranijim vremenima.  Gde to još ima da učenici ulaze  u učionici dvadeset minuta posle početka časa i ometaju ostale đake,   prekidaju nastavni proces,   a nastavnik ništa ne može preduzeti protv narušilaca discipline. “

Nastavnik dobija pravo da stavi ključ u bravu  od učionce dok traje čas z

U sklopu predloženih  mera    za uspostsvljanje discipline  u školama  su je i pravo  nastavnika da  zaključa učioniocu tokom celog časa,    kao i  ii da od učenika oduzme mobilne telefone i tablete dok traje čas,  da  isključe u sa časa narušitelja discipline i da ga pošalju  direktoru .

Program upućivanja  učenika „ da prošeta na čistom vazduhu „ u nedrima prirode  je razrađen u ministatrsvu znanja. 

„Nastavnici  su izgubljeni,   oni ne znaju da šta se sme,   ašta ne sme preduzimati  protitv  nedisciplinovanih učenika . Nadam se da će sada imati na raspolaganju jasan spisak pravila i uputstava“,    optimistički je izjavio  minisatr znanja Norveške Turbori Roj Isaksen.

Javnost sumnja u efekte mera za pobolšanje discipline u školama

Mediji i portali u  Norveškoj izražaavju ozbiljnu sumnju u upseh mera k  za poboljšanje dsiscipline u škoalma koje  je  najavilo ministarstvo znanja.

Kompanija InFakt je sprovela ispitivanje javnog mnjenja    i anketa je pokazala da samo 36,  8%  stanovnika  zemlje fjordova   podržava  meru „zaključavanja gajbe „  dok 48,  8 % ankertiranih  smatra da sve treba ostaviti kakvo jeste i da ništa ne treba preduzimati po  pitanju poboljšanja discipline učenika u školi. 

Iako većina  Norvežana deli s vlastima  zabrinutost    zbog   kkatastrofalne nediscipline  u školama  što za posledicu pored ostalog ima i sve manji rejting norveških učenika na testovima međunarodnogog  sistema PISA,    po njihovom mišljenju još veće zlo bi bilo    ako bi se narušila demokratska prava učenika.  

Veliku zabrinutost zbog uvođenja najavljenih rigorznoih mera disicipline u norveškim školama pokazali su aketirani uzrasta od  18 do 29 godina.  Više od  60% mladih Norvežana  je istupilo protiv uvođenja“pruske disciline„. 

Bendžamin Mjustard,   rukovodilac Udruženja učenika  Norveške,   ov ako je  prokomentarisao  inicijativu ministra znanja:

„Nastavnik ne   sme imati pravo da  zaključava vrata učionice i   da ne   pušta na čas one koji su  zakasnili. Slične mere izazivaju odbojnost i  snižavaju intersovanje učenika da    dolaze  u školu .“

Ispalo je  da su nastavnici ti koji ne dolaze u školu

A sad se pokazalo,   na saom početku  nove školske godine da su upravo nastavnci ti koji ne žele  da dolaze u školu. Stvorena je bezizlana situacija u koju su  dospeli  zahvaljujući specifičnim shavtanjima demokratije,   a  koja se završila štrajkom. 

Prema  inofmacijama koje je objavio list  Aftenposten,   zajedno  s nastavnicima štarjkuju i    zaposleni u sferi socijlnih  usluga i zdravststveni radnici.


Branko Rakočević