Srbija na samitu sa povišenim pritiskom

Ministar Gašić je učestvovao u konferenciji NATO i 24 partnera, čiji cilj je povećanje „nivoa interoperabilnosti“ srbskih vojnika u mirovnim operacijama UN i EU. Sve to se potpuno uklapa u koncepciju racionalne političke polivalentnosti koje se pridržava Beograd. Sve je tako ako se samo ne uzme u obzir globalni kontekst samita NATO-a.

Srbska delegacija je postala učesnik samita povišenog pritiska. Radi se o tome što ova reč firira u većini naslova posvećenih NATO samitu u Velsu. Poziv britanskog premijera Kamerona da se „pojača pritisak“ na Rusiju stoji uz očekivanja sprskog šefa diplomatije Dačića da će na Beograd biti „pojačan pritisak“ po pitanju sankcija protiv Rusije, i tako dalje.

U saopštenjima Ministarstva odbrane Srbije na sve načine se podvlači da je prvi put upravo ministar otputovao na samitu NATO-a. Ministar Gašić je učestvovao u konferenciji NATO i 24 partnera, čiji cilj je povećanje „nivoa interoperabilnosti“ srbskih vojnika u mirovnim operacijama UN i EU. Sve to se potpuno uklapa u koncepciju racionalne političke polivalentnosti koje se pridržava Beograd. Na kraju krajeva, Rusija pre ukrajinskih događaja i sama je učestvovala u sličnim susretima upravo kao partner.

Sve je tako ako se samo ne uzme u obzir globalni kontekst samita NATO-a.

Kada je zapadna štampa pisala da je Rusija mal te ne spasla aktualni samit Alijanse, ona nije bila daleko od istine. „Ruska agresija“ je postala opravdanje za uvećanje NATO kontigenta na granicama istočnog suseda, kao i mogućeg formiranja novih „bondstila“ u Istočnoj Evropi, koji, baš kao i u slučaju navedene kosovske baze, naravno nemaju funkciju zaštite od nekakve – crvene ili zelene – opasnosti, već se prave kontrole i posmatranja radi.

Ostaje otvoreno pitanje kako da postupi Srbija koja nema nikakve veze sa ovim procesima u datoj situaciji, kada je novi ministar inostranih poslova EU Mogerini rekla da je strateško partnerstvo sa Rusijom završeno, a premijer Srbije Vučić nekoliko dana pre toga u intervjuu ruskim medijima nazvao je svoju zemlju glavnim prijateljem Rusije u Evropi.

Analitičar Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marko Milošević smatra da u aktualnim uslovima najbezbednija varijanta za Srbiju je da postane u izvesnom smislu posrednik između NATO-a i Ukrajine s jedne strane, i Rusije sa druge.

- I možda najpametnije bi bilo da je Srbija u okviru „Partnerstva za mir“ postala u nekom hipotetičkom slučaju mirovni učesnik, neko ko bi poslao svoje mirovne snage na liniju razgraničenja ukrajinskih i proruskih snaga. Srbija treba da pojača svoju neutralnu ulogu. Sa jedne strane mi imamo želju za integracijom u EU, i odtale dolaze neki pritisci, a i donacije. Sa druge strane imamo zavisnost od Rusije, vezanu za čitavu energetsku bezbednost i imamo posebni trgovinski sporazum sa Rusijom. U bilo kojoj vrsti opredeljenja Srbija je na gubitku. Mislim da bi i u okviru predsedavanja OEBS bilo najpametnije da budemo mesto kontakta, a ne neko ko će se odrediti na ovu ili onu stranu. A na svakom međunarodnom skupu šta god je bilo tema, uvek će se podići ta tenzija u odnosu Rusije i Zapada.

Sa svoje strane, istoričar iz Centra za konzervativne studije Saša Adamović povlači  paralelu sa Drugim svetskim ratom, kada je čak pod okupacijom Srbija odbila da pošalje svoje vojnike na istočni front. Sada se na granicama Rusije ponovo vodi rat, kaže ekspert.

- Problem je u tome što taj naš odlazak na samit u ovom momentu, kada je agenda NATO izrazito antiruska ne ostavlja dobar utisak. Srbija se odavno približila NATO paktu, naše prozapadne političke i društvene elite, nije nikakva tajna, žele članstvo u toj asocijaciji. Ali, do toga nije došlo jer srbski narod, koji ima zaista teško iskustvo sa agresijom NATO pakta ne želi to članstvo. Veliko je pitanje kako će se ponašati Srbija koja se nalazi zaista u teškoj situaciji, prezadužena, sa propalom ekonomijom i proklamovanim bezalternativnim putem u EU, što joj umnogome vezuje ruke u spoljnoj politici. Za sada Srbija ostaje pri stavu da Rusiji, svom strateškom partneru, ne uvodi sankcije. Ali ako se kriza u Ukrajini brzo ne okonča taj stav će najverovatnije biti promenjen, neće moći na duži rok da bude održiv. Jednostavno, srbskom politikom pa i srbskim javnim prostorom odavno dominiraju zapadni centri moći.

I još nešto: naredne godine na bazi Jug 300 kilometara južnije od Beogada biće otvoren regionalni centar za vojnu obuku – radi jačanja prisustva balkanskih zemalja u međunarodnim mirovnim misijama. Pošto mi odlično pamtimo kako je Humanitarni centar u Nišu koji je u praksi pomagao regionu u uklanjanju posledica prirodnih kataklizmi, zapadna štampa predstavljala mal te ne kao „rusku vojnu bazu“, zašto da se dati projekat čiju realizaciju pomažu SAD de-fakto ne oceni kao baza NATO-a?

Druga na teritoriji Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama.

Timur Blohin,