Intenzivirati kulturnu razmenu među slovenskim narodima

Agencija za štampu i masovne komunikacije RF i Institut prevoda organizovali su u Moskvi 3. Međunarodni kongres prevodilaca, koji je održan na bazi Biblioteke strane književnosti. U okviru kongresa održano je zasedanje posvećeno književnom projektu "Sto slovenskih romana". Prema uslovima projekta, svaka od deset slovenskih zemalja bira deset romana za unakrsni prevod na osnovne slovenske jezike.

Na okruglom stolu okupili su se pisci iz Srbije, Slovenije, Makedonije, Bugarske, Češke, kao i njihovi prevodioci. Prva je reč uzela direktor Biblioteke strane književnosti Jekaterina Genijeva.

- Kada su nam došle kolege iz Slovenije i predložile da zaponemo ne bilo šta, već takvu slovensku ediciju, mi smo odmah pristali. Kao prvo, to je odličan predlog. Kao drugo, neću govoriti zašto su za Rusiju tako važni izdavački projekti sa slovenskim zemljama. Treba reći da u poslednjih 20 godina ova slovenska komponenta u književnosti pomalo je zaboravljena. Sada, kako mi se čini, imamo šta da razmenimo. Nadam se da ćemo i nadalje nastaviti naše kontakte sa kolegama iz Srbije, Slovenije, Makedonije.

O trenutnoj situaciji oko edicije Sto slovenskih romana u slovenskim zemljama govorio je rukovodilac projekta, glavni urednik beogradske izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović.

- Naša ideja Foruma slovenskih kultura i serije „Sto slovenskih romana“ jeste pošla od toga da svi se mi zapravo veoma dobro razumemo bez obzira na kome slovenskom jeziku govorimo. Ali smo isto tako imali u vidu da smo poslednjih dvadeset-trideset godina nedovoljno razumemo, nedovoljno prevodimo i nedovoljno čitamo knjige koje nastoje na drugim slovenskim jezicima. Razlog je u tome da su posle 1989. godine slovenski svet obuhvatile dramatične političke, istorijske i društvene promene. Neke slovenske zemlje su čak promenile svoje granice. Sve slovenske zemlje su ušle u neku formu tranzicije. Ključni razlog da bi nastavila naša edicija jeste činjenica da je neophodno povećati kulturnu i književnu razmenu između slovenskih naroda i država. Verovali smo da je i dalje potrebno da se formira nova generacija prevodilaca jer je u mnogim slovenskim zemljama nedovoljno prevodilaca sa većine drugih slovenskih jezika. Izuzetak je naravno sa ruskim. Iskustvo nacionalnih izdavača projekta „Sto slovenskih romana“ pokazuje da se pojavljuju vrlo kvalitetni novi prevodioci.

Za vreme sednice bio je predstavljen i projekat "Slovenski glagol" koji je započeo 2007. godine. Njegov cilj je uzajamno bogaćenje kultura Rusije i Slovenije. U okviru projekta održana je prezentacija knjige slovenačkog pisca Slavka Pregla "Genije bez pantalona". Upravo zahvaljujući Slavku Preglu koji je bio rukovodilac Javne agencije za knjigu Republike Slovenije i pokrenuta je edicija "Slovenski glagol". "Genije bez pantalona" je nastavak čitave serije knjiga ovog pisca o kojoj govori prevodilac, stariji naučni saradnik Instituta za slavistiku RAN Tatjana Čepelevska.

- Sve je započelo knjigom "Genije u kratkim pantalonicama" 1978. godine. Zatim, 1985. godine izašla je knjiga "Genije u dugim pantalonama". Po njoj je na slovenačkoj televiziji čak snimljena serija. Preglovog junaka zavolela su ne samo deca, već i odrasli. I posle duge pauze svi su tražili nastavak. I nekako u razgovoru sa jednim od svojih recenzenata, pisac je rekao: Kada sam bio mlad gimnazijalac, slušao sam odrasle. Sada slušam mlade. Tako se i pojavio "Genije bez pantalona".

Glavni junaci knjige "Genije bez pantalona" su mladi momci i devojke koji prave elektronsko izdanje. Razume se, u romanu ima ljubavi i raznih doživljaja. Najozbiljniji momenat, kaže autor, pojavljuje se na kraju, kada se vode sporovi o glavnom agresoru čitavog sveta, kao i o sankcijama, koji se vrlo smešno završavaju. U svom izlaganju Slavko Pregl je zahvalio Biblioteci strane književnosti i prevodiocima na njihovom radu i dodao:

- Biblioteka strane književnosti je za mene garant razvoja kulturnih veza Rusije sa našom najzapadnijom slovenskom zemljom. Najveća sreća za mene je što je moja knjiga bila nazvana u Sloveniji najboljim romanom za omladinu. Pre dve godine ona je već bila izdata na albanskom, a krajem prošle godine na engleskom jeziku u Indiji. Do kraja godine treba da bude izdata na srbskom u Crnoj Gori. Nadam se da će imati uspeha.

Na kraju sednice svi učesnici su se složili da su knjige slovenskih pisaca dostojne prevoda.

Grigorij Sokolov,