Knjižni mamurluk

Ispostavlja se da i od knjiga može da se dobije mamurluk! Ova pojava prvi put je dobila priznanje na engleskom jeziku, gde se ustalio izraz book hangover, koji označava osećaj kada se okolni svet čini potpuno drugačijim nego što jeste, zato što je čovek upravo završio čitanje knjige u koju je potpuno utonuo. Koliko često nastaje ova pojava? Može li čovek da pati od knjižnog mamurluka?

Sposobnost da se rastvore u knjizi nemaju svi, ljudima kod kojih prevladava racionalno načelo mnogo je teže da se odvoje od realnosti, nego onima koji žive od emocija. Knjižni mamurluk najčešće muči ljude fine psihičke organizacije, pesnike, umetnike, one čiji je život u svakom slučaju vezan za stvaralaštvo. Pisac i književni kritičar Oksana Liskova ispričala je za Glas Rusije kako ona vidi knjižni mamurluk:

- To je česta pojava za ljude sa jakom imaginacijom koji su u stanju da proživljavaju knjigu, osežaju gubitak svog „ja“ u trenutku čitanja. Upravo aktivne emocije daju efekat knjižnog mamurluka.

Kako čovek može da shvati da li je podložan ovoj pojavi?

- Izvesno vreme posle čitanja osećaš takozvanu „tugu za adrenalinom“, ona, naravno, nema ništa zajedničko sa pravim mamurlukom. Osećaj krivice ili strah od svetlosti ne izaziva, ali pojavljuje se osećaj otuđenosti od realnog sveta, posle čitanja knjige koja te je ponela treba mnogo vremena da se „osvestiš“ i prestaneš da zavisiš od stvaralačke realnosti u koju si upravo utonuo. Teško je izdvojiti kategoriju knjiga koje mogu da daju takav efekat: za poslednje „knjižne mamurluke“ koje sam preživela bili su krivi Saga o Forsajtima Džona Golsvortija, Beskrajna priča Mihaela Endea, Noć nežna Skota Ficdžeralda. One su vrlo različite po svojim tekstovnim sistemima, ali moguće da u njima upravo za mene postoji nešto zajedničko, nekakva individualna doza koja izaziva reakciju organizma.

Da li može da se oseća knjižni mamurluk dok se čita knjiga?

- Trenutno osećam taj sindrom ne pošto pročitam celu knjigu, već u procesu čitanja. U Čarobnom bregu Tomasa Mana postoje tako jake epizode, da ti je potrebno vreme da dođeš sebi, preživiš stanje koje lični na depresiju, kako bi nastavio čitanje. Ja kao da se „zagrcnem“ od pročitanog i fizički ne mogu da se vratim prethodnom stanju bez „detoksikacije“.

Po vama, knjižni mamurluk je pozitivna ili negativna pojava? Ona smeta u životu ili pomaže?

- Pre pozitivna, ona doprinosi osmišljavanju pročitanog, sticanju emocionalnog i intelektualnog iskustva. Lično meni ne smeta da živim, volim takva neobična stanja, meni je vrlo prijatno, to liči na stanje stvaralaštva, kada sam pišeš, uranjaš u tekst, tu više nije važno da li je to tvoj tekst ili tuđ. Meni se vrlo dopada da se nalazim u takvom „toku“.

Sajt Adme.ru, posvećen stvaralaštvu, slobodi i zanimljivom životu smatra da najčešće književni mamurluk izazivaju sledeće knjige: Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markesa, Norveška šuma Harukija Murakame, Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova, Parfimer Patrika Zoskinda, Lolita Vladimira Nabokova, Kradljivac knjiga Markusa Zuzaka.

Knjižni mamurluk nije jednoznačna pojava. Za svakog se izražava na svoj način, neko tuguje i žali za pročitanom knjigom, neko se ljuti što se ona završila, a nekome se svet otvara sa nove strane, pokazuje svoje tajne, neprimetne u običnom životu. Osećaji koje daruju knjige su neprocenjivi.

Ana Fjodorova,