Novi kazino globalnih bankara

Zaštićene državnim garancijama i zasute jevtinim novcem poreskih obveznika – „suviše značajne da bi propale” – vodeće banke anglosaksonskog sveta: Goldman Saks, Džej Pi Morgan, Dojčebank… zgrnule su proletos basnoslovan profit i već najavile izdašne božićne bonuse zaposlenima. Američka investiciona banka „Goldman Saks” imala je najveću korist od sadašnje krize, tvrdi „Špigl”.

Trgujući (ponovo, kao i pre krize) visokorizičnim finansijskim papirima, njujorški finansijski holding, osnovan 1869. godine, ostvario je samo ovog proleća profit od 13,8 milijardi dolara! Zadovoljno poslovanjem svoje investicione sekcije, rukovodstvo „Goldman Saksa” ovih dana je odvojilo na stranu 11,4 milijarde dolara za isplatu božićnih bonusa zaposlenima – svakom otprilike po 400.000 američkih dolara, izračunao je magazin „Forbs”.

Istovremeno, kao da sve zaduženiji i sve siromašniji svet oko njih ne postoji, deo bankarske elite sa obe strane Atlantika: Džej Pi Morgan, Dojčebank, UBS… najavio je novo povećanje plata zaposlenima između 20 i 60 odsto!

Izdašno bankarsko zasipanje ogromnim premijama je „apsolutno sramotno”, kritikovala je ove sedmice francuska ministarka finansija Kristin Lagard i tim povodom najavila oštru debatu na predstojećem samitu G-20 u septembru u Pitsburgu (SAD).

Moćni globalni bankari širom sveta stali su jesenas u red pred vratima domaćih vlada zahtevajući pojas za spasavanje. Najsnalažljivije među tim bankama istovremeno su lakovernim berzanskim igračima budzašto preprodavale, ono što se danas zovu „toksični finansijski proizvodi”.

Zastrašene Velikom depresijom iz tridesetih godina 20. veka, državne uprave zavukle su ruku u džepove poreskih obveznika i krenule u zasipanje probranih banaka jevtinim novcem građana. Naviknuti na igru velikih finansijskih rizika – koju su sami izmislili krajem 20. veka – najveštiji bankari otvorili su novu sezonu „međunarodnog investicionog kockanja”.

Banke niko ne može da natera da pozajmljuju novac: u tom domenu rizici su sve veći, a profit neizvestan. Prepakivanje finansijskih proizvoda visokog rizika, starih dugova, dilovanje novonaraslim tržištem obveznica… opet su bez ikakve naročite kontrole procvetali početkom 2009: banke su počele da se ponašaju kao džinovski hedž-fondovi.

Bombardovani zloglasnim procenama o padu industrijske proizvodnje, mogućim socijalnim nemirima nesagledivih posledica, posrtanju raznih valuta, neizvesnom trendu cena sirovina i hrane… zastrašeni investitori ponovo su posegnuli ka tržištu rizičnih finansijskih papira. Ovog puta u velikoj igri rizičnim finansijskim papirima, ostao je mnogo manji broj međunarodnih banaka: „kriza je među velikim finansijerima rastrebila žito od kukolja. Najmoćniji američki bankari danas se još oštrije nego ranije opiru pokušaju Vašingtona da uvede disciplinu i smanji rizik poslovanja sektora”, otkriva agencija Blumberg.

„Zvanični Vašington je krenuo u spasavanje bankarskog sistema, a da ga nije reformisao. Baš zato će vrlo verovatno doći do nove krize. Tokom ranijih kriza, investicioni bankari kockali su se novcem svojih klijenata. Ovog puta domogli su se najvećeg pula novca koji svet može da ponudi: para poreskih obveznika. Ako gramzive bankare niko ne obuzda, sledeća kriza zahvatiće celokupan postojeći finansijski sistem” prognozira nobelovac Pol Krugman u „Njujork tajmsu”.