Budućnost ruske ekonomije: razvijati se, a ne zatvarati

Rusija ne namerava da prelazi na „mobilizacionu“ ekonomiju. Vlada će sprovoditi prethodnu ekonomsku politiku. Što se tiče teškoća izazvanih sankcijama zapadnih država protiv Rusije, zemlja će ih preživeti. U to je uveren premijer Dmitrij Medvedev, istog mišljenja pridržava se i većina eksperata.

Razgovori o tome da se u Rusiji stvara zatvorena ekonomija nisu umesni. Osnovni principi makroekonomske politike će biti sačuvani, uverio je učesnike investicionog foruma u Sočiju Dmitrij Medvedev.

- Najvažnije što može da uradi vlada i vlast u celini jeste da ne žuri. Imamo orijentire, mi ih ne menjamo. To je program razvoja do 2020. godine, majski ukazi predsednika iz 2012. godine, osnovni pravci delatnosti vlade. Mi ništa ne menjamo, državne programe ne prekidamo: da, negde nešto korigujemo, negde moramo malo da srežemo finansiranje, ali to nisu radikalne stvari.

Rusija zaista preživljava danas superteško vreme. Mnoge kompanije zbog zapadnih snakcija su lišene dostupa jeftinim kreditima banaka Evrope i SAD, preduzeća su se našla u teškom položaju zbog ograničavanja isporuka iz inostranstva nekih vidova opreme i tehnologija. Ipak vlada će se potruditi da iskoristi nastalu situaciju radi razvoja domaće industrije. Problemi koji su se pojavili pre ili kasnije će biti prevladani, ubeđen je ruski premijer.

- Rad na zameni izvoza će biti složen – posebno u sferi visokih tehnologija. Vlada namerava da podržava finansijama projekte koji će dokazati svoju konkurentnost. Nešto je jednostavnija stvar sa prehrambenim proizvodima: ovde evropsku robu na ruskom tržištu smenjuje azijska i latinoamerička, koja je u stanju da konkuriše domaćoj produkciji po odnosu cena-kvalitet.

Jedan od osnovnih pravaca „udara“ koji Zapad računa da će naneti Moskvi uz pomoć sankcija ostale su investicije. Ipak Rusija je poslednjih godina pokazala makroekonomsku stabilnost, što je naravno promenilo nabolje odnos investitora. Njihovo interesovanje za rad sa ruskim partnerima nije ni malo oslabio, bez obzira na čudne odluke briselskih činovnika, istkao je na investicionom forumu u Sočiju potpredsednik vlade Arkadij Dvorkovič.

- Smanjenja interesa nema uopšte, interesovanje ostaje na vrlo visokom nivou. Postoji faktičko smanjenje obima biznisa, zato što su sankcije ipak za njih zakon, oni neke stvari ne mogu da rade po pravnim osnovama. Ali žele da rade, vrlo ih zanima. Lokalizacija proizvodnje unutar zemlje. Sankcije daju zanimljivi efekat: strane kompanije ne mogu da isporučuju neke vidove produkcije u Rusiju, ali mogu da investiraju u proizvodnju ovde. Konačno, mnogi fondovi i venčurne kompanije spremne su da ulažu novac u naše startapove, spremne su da traže zanimljive ideje, da donose korist i sebi i nama.

Budućnost ruske ekonomije razmatrana je i na poslednjem zasedanju Državnog saveta. Njegovi učesnici su istakli: realna ekonomska praksa poslednjih godina pokazuje da domaći biznismeni, uz minimalnu džravnu podršku, u stanju su da realizuju program zamene uvoza. Prema proračunima radne grupe Državnog saveta, obim zamene treba da iznose najmanje 4 triliona rubalja, rokovi realizacije – dve, maksimalno tri godine. Pri tome će biti otvoreno najmanje milion radnih mesta, a dodatni poreski prilivi kako u federalni, tako i u regionalne budžete, izneće oko 500 milijardi rubalja. Šta više, ispunivši ovaj program, Rusija će izvšriti ekonomski proboj za koji bi ranije bile potrebne godine.

Igor Silecki,