Deseti , jubilarni rejting najboljih svetskih univerzita za 2014.g. po verziji QS

Poredak prve desetke

Harvard je tako po QS   rejtingu 2014. dospeo na četvrtu  poziciju ustupvši lanjsko 2. mesto   Kembridžu i Imperijal koledžu London. 

Poredak prve desetke izgleda ovako:  (u zagradi su date prošlogodišnje pozicije): 1. Masačusets tehnološki institut –MIT,  SAD (1),  2.Kembridž, Velika Britanija, VB (3.); 3.Imperijal koledž London,  VB (4.); 4. Harvard,  SAD  (2.),  5. Oksford,  VB (6),  6.Univerzitet koledž London ,  UCL,  VB (4.) ;7.Stanford,  SAD (7); 8 .Kalifornijski  tehnološki univerzitet,  Caltech,  SAD (10.),  9.Prinston,  SAD (10.)  10.Jejel,  SAD (8).

Kao što se vidi,  svoje prošlogodišnje pozicije je zadržao samo Masačusteski tehnološki institut (1),  i Stanford (7.),  a napredovali su:  Kembridž (sa 3. na 2.  mesto), Kalifornijski  tehnološki institut, Caltech  (sa 10. na 8.) i Prinston (sa 10. koje je delio sa  Caltechom na 9.)

Nazadovali su pored Harvarda još UCL (sa 4. pomeren na  5.mesto; Jejl (sa 8. na 10. mesto), dok  Unverzitet Čikago koji je lane bio na 9. mestu ove  godine  se našao na 11. poziciji pa tako  nije ušao u prvu desetku .

Vodeći međunarodni  istraživač  informacija  o visokom obrazovanju  i  zapošljavanju

Kompanija QS Quacquarelli Symonds je vodeći međunarrodni istraživač  i isporučičlac analitičkih informacija u oblasti visokog obrazovanja  i zapošljavanja.  

QS ima svoje istražiavčke punktove u 50 zemalja sveta,  sarađuje sa više od 2000 vodećih  svetskih univerziteta   i preko 12.000 zaposlenih.

Godišnje  QS  ocenjuje preko 3000 uiniverziteta  na planeti birajući među njima najbolje.

Na rejting  najboljih svetskih univrezitea dospevaju samo one visokoškolske ustanove u čijem sastavu su svi nivoi  obrazovanja  od osnovnih studija,  do magistrature i doktorata.Pri tome,  na univerzitetu koji pretenduje da bude „opserviran „ od QS,  moraju  se     kao minimum izučavati dve od pet oblasti znanja: humanitarnih nauka i umetnosti;inženjerijske i tehničke nauke; prirodne nauke; medicina  i nauke o životu; društvene nauke i menadžment.

Istraživanja  u 2014. obuhvatila 863  univerziteta  iz 76 zemalja sveta

Na rejtingu QS  za  2014.  su  863 univerzita  iz 76 zemalja sveta ,  od kojih je iazabrana top lista 200 najboljih iz 21 zemlje.

Tokom istraživalja je anketirano   više od 62 hiljade predstavnika  akdemskih krugova i  preko 27 hiljada zaposlenih

Rejting po predmetnim disciplianma i oblastima, QS Subject Rankingns  2014

QS je sproveo istraživanja  iz 30 disciplina i oblasti,    u okviru projekta po predmetnim disciplinama i oblastima:  QS  Univresity Subject Rankings  2014.  koje obuhvataju pored  kompletnog inženjeringa i:  sociologiju, psihologiju, politiku i međunarodne odnose, farmakologiju i farmaceutiku, medicinu,  pravo,  ekonomiju, poljoprivredu, biologiju,  knjigovdstvo i finansije .

 U svim ovim disciplinima   prednjči Haravardski univerzitet.

U tehničkom inženjeringu nedostižan  Masačusets

Međutim,  u komplentnom inženjeringu prirodnih i tehničkih nauka,   nedostižan  je i na svojoj liderskoj poziciji se „zabarikadirao  Masačusetski tehnološki  institut (Massachustts institute of Tehnlogy (MIT) koji je neprikosnoven u inženjerijskim disciplinama kao što su hemijska ineželjerija,  fizika, astronomija,  otpornost materijala, mehanika, aviaciona i industrijska   inženjerija, elektrotehnička i elektronska inženjerija, informacione tehnologije,  hemija.

Kako je saopšteno  na oficijolnom sajtu,  prilikom sačiljavalja rejtinga po predmetnim  i naučnim oblastima (Subject  Rankigs 2014.),  ocena se izvodila na osnovu četiri kriterijuma: mišljenja akdemskih krugova i zaposlenih,  a uziman je u obzir  i indeks citiranosti i indeks Hirša kojim se vrednuju doprinosi pojedinih  nučnika nauci.

U lidere   Subjekct Rankinges 2014.  su takođe ušli: Univerzitet   Stenford,   zatim Njujorški univerzitet  (NYU) koji je najbolji iz filozofije,  dok  Oksfordki univerzitet prednjači u izučavanju  savremenih stranih jezika,  engleskog  jezika i književnosti. Najiše ocene za izučavanje  istorije dobio je Kembridž,  za nauke o čovekovoj sredini-Univerzitet Kalifornija (Berkli); komunikacije i  sredstva masovnih komunakcija najbolje je  studirati  na Univerzitetu  Viskonsin –Medison (SAD), a Institut za obraovanje  Londonskog univreziteta neprevaziđen je u studiranju pedagogije,  metodike i osnova obrazovanja,  dok se  znanja iz ponjoprivrede  i šumatrstva  najstudioznije stiču  na Univerzitetu Kalifornija,  Devis (SAD).

Metodologija QS World University  Rankings

Ocena najboljih  svetskih univerziteta po verziji QS izvodi se na osnovu ovih šest kriterijuma:

1.Akademska  reputacija: 40%

Ovaj pokazatenj se utvrđuje na osnovu  ankete  sprovedene među profesorima  i predavačima   vodećim u     naučnoj delatnosti kao i  među najvišim   rukovodstvom univerziteta   o tome  u kojim  svetskim visokoškolskim ustanovama  se naučna istraživanja u njihovim kompentencijama  odvijaju  na najvišem mogućem niovu.

Ova kumulativa ocena sadrži podatke prikupljene u poslednje tri godine. Ankterirani subjekti  navode najbolje univerzitete iz svih oblasti naučnih istraživanja  i najbolje od njih iz regiona sa kojima sarađuju.

2.Reputacija među zaposlenima-10%

Pozivi za učešće u anketi dostavljaju se zaposlenima po svim industrijskim kompanijama koje imaju sto i više radnika.Odgovori se dobijaju kako od direktora kadrovskih službi,  tako i od top-menandžera,  radnika iz neposredne proizvodnje i tek zapsolenih diplomca sa univerziteta

3.Odnos predavčkog sastava prema  broju studenata-20%
 

Kao izvor ovh podataka služe  ne samo podaci koji se dobijaju u samim univerzitetima, nego i evidencija koja se vodi u državim službama   u ovoj oblasti.
 

Radi veće verodostojnosti podaci se po mogućnosti proveravaju i  iz više otvorenih izvora informacija.
 

Broj  redovnih i vanrednih  studenata obračunava se  sa brojem redovnih, vanrednih i honorarnih  predavača po pozivu   po konverziji 1: 3.

4.Indeks citiranosti-20%
 

Reč je o međusobnom odnosu broja objavnjenih  naučnih istarživanja  i broja predavča  i istražiavča   koji  su u redovnom radnom  odnosu  na univerzitetu   najamnje tokom  jednog semestra.

Citiranost u periodu između 2004. i 2007.g. računa se na osnovu baze podataka  Thomson,  a od 2007. g.na   osnovu  bibliometrisjke baze podataka Scopus of Elsvier .

Ubrajaju se naučni materijali publikovani u poslednjih pet godina,  a samocitiranje se ne uzima u obzir.

Za razliku od baze podataka Thomson,  baza podtaka  Scopus  sadrži  veliki broj  publiakcija i to ne samo na engleskom  jeziku,  kao   i biblogarfiju sa velikim brojem  uskospecijalizovanih naučnih  izdanja  malog tiraža .

5. Udeo stranih studenata- 5%

Ovaj kriterijum izražava  nivo privlačnosti obrazovne ustanove na   međunarodnom planu.

Računaju su studenti iz drugih zemanja stacionirani u kampusu unverziteta minimum jedan semestar,  a koji ne spadaju u studente primljene na  osnovu međunarodne razmene .

6.Udeo  predavača iz inostranstva -5%

Računaju se predačai koji  su anagažovani na  celo radno vreme  ili najmnje sa polovinom,  i  to minimalno tokom jednog semestra.

 

Branko Rakočević