INTERVJU : VELJKO GUBERINA DOAJEN JUGOSLOVENSKE ADVOKATURE " NIKO ZALUD ZEMLJOM NE KORAČA " DA SU SRBI PAMTILI ISTORIJU DO OVOGA NE BI DOŠLO !

 INTERVJU

VELJKO GUBERINA  DOAJEN JUGOSLOVENSKE ADVOKATURE   "  NIKO ZALUD ZEMLJOM NE KORAČA " 
 DA SU SRBI PAMTILI ISTORIJU DO OVOGA NE BI DOŠLO!

Veljko Guberina je jedan od doajena jugoslovenske advokature . Rođen je 9. septembra 1925. godine u Vrgin Mostu, na Kordunu . Borio se i izborio protiv smrtne kazne. Mladić i starac . Nejake je od jakih branio . Male je učinio velikim .Neumorni kralj sudnica , osim što je branio više od od 750 osumnjičenih, napisao je i na desetine knjiga, među kojima su " Branio sam" , "Reagovanja" , "To sam i rekao" , "Svedok istorije"... itd . Nikad na raskršću. Ni prečicom, ni zaobilaznicom, nikad na pogrešnom koloseku. I uvek ispred. Predodređen da pobeđuje. Pakosnici su znali da govore: - Zar je ovaj još živ? " A on je ostajao dostojanstven, nedodirljiv, nepodmitljiv. Kad su svi govorili uglas, ćutao je ! Kad su svi ćutali, plašeći se i svoje senke- on je govorio! Osuđivao svet, plakao nad sudbinom male Milice Rakić , plakao sa lelekačama  koje sinove izgubiše na Kosovu . Godine 2000. odlazio u  Kosovsku Mitrovicu  da odbrani Srbe od montiranih sudskih procesa . Starac sa eliksirom mladosti, energije i upornosti . O njega su  oštrili zube  i često bez zuba ostajali, jer Veljko Guberina je doajen jugoslovenske advokature, veliki Srbin i veliki Pravoslavac, dobitnik ordena  Save prvog stepena 1977. godine Priznanje mu je uručio Patrijarh Srbski Gospodin Pavle  lično . Bio je dva puta predsednik advokatske komore Srbije , jednom predsednik Saveza republičkih i pokrajinskih advokatskih komora Jugoslavije . Često pomaže pravoslavne manastire .Na pravnom fakultetu dodeljuje se nagrada za besedništvo, koju je on ustrojio . Svojim neumornim pregalaštvom dokazao je da " niko niko  zalud zemljom ne korača" . Ovakva inspirativna biografija bila je izazov za ovaj intervju .

- Branili ste Srbe sa Kosova, zato nas interesuje Vaše  mišljenje o nezavisnosti ove srbske pokrajine?

-To je ono zbog  čega moram da priznam - da gorim , jer pripadam generacijama koje su rasle , razvijale se i stasavale na Kosovskom mitu. Za mene, kao čoveka sa  Korduna , čiji su roditelji živeli pod Franjom Josipom i Austrougarskom , koji su isto tako imali san , da jedan deo , taj deo srbskog naroda bude pridodat našem centru  Srbiji . Oni su doživeli 1918. godinu . Ja sam rođen u zemlji u kojoj su ostvareni snovi nas  Srba iz svih mogućih krajeva . Zato otvoreno kažem da to niko ne može da ospori . Zato kažem i da sagorevam po tom pitanju .Ljudi su mi govorili : - Ako, neka je propala tvoja Srbska Krajina , psovao si, svi znamo  u ovoj ulici! A ja ovde stanujem 61. godinu ! U ulici Kneza Miloša u Beogradu. Cela ova ulica je centrum . Ovde je predsedništvo Vlade, ovde je Generalštab , ovde su svi sudovi , ali i sva moguća finansijska oligarhija , svi su se oni ovde skoncentrisali . Ovde je centar Beograda, a Beograd je centar srbskog naroda!

 -Govorite uzbuđeno i ogorčeno ?

- Bio sam  jako  razočaran što posle petog oktrobra, koji sam kao i mnogi drugi jedva dočekao i smatrao sam da će za nekoliko godina od tada doći ponovo ono srećno doba u kome sam rođen i u kome sam živeo i koje sam sa pravom opet očekivao . Međutim, video sam da se to nije ostvarilo i zbog toga sam počeo da pišem neku vrstu monografije . Ne monografije moje porodice, nego prilika , vremena u kome sam živeo . S obzirom na poreklo moje porodice, na eventualni moj status i na  način na koji sam kroz život išao , bio sam u situaciji da sve dobro pratim . Osmotrio sam sve tadašnje događaje . Da se pohvalim, upravo je objavljena moja knjiga "Svedok  istorije" , koja obuhvata period od mog detinjstva u Vrginmostu i Kordunu, gde sam rođen, do Karlovca, gde sam išao u osnovnu školu i u Gimnaziju . Do 1941. godine živeo sam srećno, sve do dolaska ustaša. Tada sam morao da pobegnem u Srbiju, kao i svi ostali . Za vreme okupacije, bio sam lepo primljen u Jagodini .

- Jagodina Vam se odužila ?

- Jagodina to pamti. Čak sam dobio i plaketu grada , kao zaslugu što sam svuda pričao da nikada neću zaboraviti prvo parče izbegličkog hleba, koje sam dobio u Jagodini , kao i mnogi drugi Srbi koji su u Srbiji zatražili utočište . To sam uvek pričao, od Maribora dole do Bitolja . I zato je to divna i velika stvar , jer ja sam mnogo proputovao i svugde o tome govorio. Zbog toga je čak i General Petar Gračanin , koji je po svom statusu posle Drugog svtskog rata bio najuticajniji Jagodinac , a bio je dobro obavešten o mojim istupanjima, jednom prilikom kazao :" Veljko Guberina je gospodin koji je rekao da nikada neće dozvoliti da se neko "nabaci"  na bilo kog seljaka iz sreza Veličkog Jagodine i Pomoravlja ". Došli smo sve su nas  izdržavali , prihvatili pod svoj krov i svi smo ostali živi . I svi smo se vratili tamo odakle smo pobegli . Zbog toga sam bio dužan da opišem to vreme u kome sam živeo. Da opišem i one ličnosti koje su po meni bile vrlo značajne za život moje države . Opisao sam i ove poslednje događaje . Ja to svuda otvoreno pričam, zato mene nema na televiziji , ni u novinama, jer kažem jednu stvar ...

- A šta to kažete?

-Obraćam se predsedniku Republike i Premijeru rečima : - " Predsedniče Republike , Premijeru , kako to da niste nikada kazali : vi gospodo iz NATO-a , koji ste nas  tako zlikovački napali  bez odobrenja OUN ;, govorili ste da ste to morali da uradite , kako bi spasili od humanitarne katastrofe milion Albanaca , koje je Milošević proterao sa njihovih ognjišta , iako to nije tačno ! Nije ih proterao Milošević , nego su ih proterale vaše bombe "! Ali, u to ne ulazim . Međutim , kako to predsedniče , kako to po Bogu brate da Vas  Amerika i ceo  svet oduševljeno dočekaju , a vi nemate smelosti da kažete : - " Ako ste nas  bombardovali da se Albanci vrate na svoja ognjišta , zašto sad dozvoljavate njima , da teraju naš narod, koji je tamo po precima vezan za svoj zavičaj"! I druga stvar, svima sam rekao da će odgovarati da li na sudu , da li pred istorijom srbskog naroda . Zato mi je savest mirna, zato me narod i sad zove u razne krajeve, iako se o tome ne piše. Ja pišem , jer moje knjige , od Kanade do Australije , iako ni jedna nije puštena u prodaju, nego je po jedna otišla svim našim arhijerejima , koji ih nose sa sobom . Moje knjige se nalaze tamo u njihovom bibliotekama , tako da naš srbski narod na svim kontinentima zna da sam živ i zdrav. O mom delovanju izveštava televizija u Beču , udruženje "Istina" , daje izveštaje , sve što kažem, zabeleženo je u štampi.

- Kakve su reakcije onih koji se ne slažu sa Vašim mišljenjem?

- Nije se dopao moj protest ovom mom komšiji, ovom američkom ambasadoru, koji se svuda mesa, koji je za mene kao Lajster , komandant ovde u ime Vašingtona, ali ipak su rekli :  to je kazao Guberina! Ja sam zadovoljan. Pa i sada su preneli to što sam ja rekao, da niko nije kazao ono što sam ja kazao Tuđmanu. I meni je Tuđman rekao :" - Guberina, vi Srbi iz  Hrvatske, ste bili građani Hrvatske. Pa umesto da idete preko parlamenta  vi ste napravili  oružanu pobunu protiv države ! Govorio je da se pozivam na strpljenje  i razgovor , ali je uvek isticao , da nikada Srbi nisu imali državu na teritoriji Hrvatske i da su bili građani  Hrvatske , koji su podigli pobunu i zato Hrvatska ima pravo da  svim sredstvima zavede red i mir ! A ja sada pitam Tadića, pitam Koštunicu , kako to da ako to ne zna Buš , jer Amerikanci 250 godina nemaju svoje državnosti , ni države, a mi koji pripadamo državama Evrope, koji smo hiljadugodišnji narod, kako to da ne kažete sada vi , sa svoje strane :  a šta su bili Šiptari na teritoriji Srbije? Bili su građani države Srbije! Pa zar oni nisu izvršili pobunu, oružani ustanak protiv Srbije ? Zato sam miran, o tome govorim i u mojoj poslednjoj knjizi. Iznosim sve što se dešavalo i moram da priznam, da je od 1965. godine  bilo više poštovanja ,   i za vreme Broza , nego što ima danas..

- Šta bi posebno želeli da poručite čitaocima?

-  Bez obzira na sve  ja verujem da neće  biti prodatih duša koji bi i svoju porodicu  prodali za taj prokleti dolar   i da se premijer  Koštunica trgao, jer  ovako nije govorio petog  oktobra . Ali , ali kada nije mogao od onog šiptarskog ološa četiri sata da dođe do Gračanice i stigne na službu , iako je bio uredno najavljen , onda je došao i kazao: - " Kosovo je bilo Srbsko i uvek će  biti Srbsko " ! E, sad i ja kažem :  ako on   ostane pri tome  i ako je tako prihvatio i Tadić u koga nemam poverenja jer verujem ovom prvom , ako su se tako opredelili, da se nikada ne sme prihvatiti nezavisnost Kosova , onda ima nade. Uskoro ću  biti  gost u  Beču . Tamo će moći svi da čuju poruku : nema Srbina koji će ikada akcentirati stvaranje neke države na teritoriji Srbije , jer već imamo šiptarsku državu u Albaniji . To samo Amerikanci mogu da smisle, a  ovi  drugi  bi zbog  dobre nagrade od strane šiptarskog naroda , hteli tako da pričaju . Ali , ja ću im reći , da ovo zapamte!

-Šta je najdragocenije što treba zapamtiti ?

- Niko nije  pitao ni nemanjičku Srbiju , ni Bugarsko Carstvo, ni Vizantijko, kada su došle Osmanlije i pokorile Srbske zemlje.  Nekoliko vekova su ovde bili robovi, pa su opet restituisane njihove slobode i 1912. godine je  završeno to pitanje. Tada je rešeno pitanje između Šiptara i nas. E, tako isto sada . Prema tome, Ameriko, možeš ne znam kakvom  tvojom silom  da narediš, ali zapamti svaka je sila za vremena! Na kraju , srbski narod treba podsetiti da je 1217 . godine Stefan Prvovenčani , sin Stefana Nemanje , krunisan krunom Rimskog pape za srbskog kralja , a 1219 . godine ovenčan je krunom Svetog Save , kao Srbin Pravoslavac , Stefan Prvovenčani . Prema tome , ako je 1217 . godine na mapama sveta Srbija bila upisana kao Kraljevina, pogledajte današnje  mape i pogledajte gde hoće da se ispiše ime države Albanije . Možda da ste to pamtili , do ovoga ne bi došlo !

Razgovarala : Slavica  Jovanović

Intervju objavljen u "Narodnoj stvarnosti" od 12. oktobra 2006. godine