Johanes Han u Beogradu: Rusiju za oponenta i u red iza Moldavije

Sankcija protiv Rusije neće biti, čak ni u najblažem vidu, izjavio je srbski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Ali da li je to epilog poseti evropskog komesara za pitanja proširenja i politike dobrosusedstva Johanesa Hana Beogradu, to je pitanje.

Svojevremeno grčki premijer Papandreu je kritikovao EU za nedoslednost i za to što Brisel stimuliše panična raspoloženja u pogledu Atine. Sve je jasno kada političari nisu dosledni u sopstvenim interesima („to što je korisno, to je i razumno“, starogrčki istoričar Tukidid) – na primer kada je kancelar Nemačke Merkel radi privlačenja birača govorila da Grcima neće odobriti pomoć, mada u političkim kuloarima sve je bilo rešeno u korist ove zemlje.

Ali slučaj Johanesa Hana je nedoslednost neke druge vrste, mada sada se Srbija našla otprilike u sličnom položaju kao i Grčka, jedino što se panična raspoloženja šire po samoj zemlji. Prosudite sami, evropski komesar u toku jedne nedelje na tri različita načina je označio perspektive odnosa Brisela i Beograda. Sredinom nedelje govorio je da sankcije protiv Rusije i dalje perspektive evrointegracije nikako nisu povezane. Uoči posete u intervjuu za Večernje novosti čulo se da su sankcije obaveza Srbije. Posle pregovora sa premijerom Vučićem ispostavilo se da evropski činovnik nije institirao na toj temi. A po završetku sastanka sa predsednikom Nikolićem gospodin Han je rekao da u ovom trenutku niko ne vrši pritisak na Srbiju da ona adaptira svoju politiku u skladu sa briselskom. Tumačite kako želite. Ili zarđali od „kiše papira“ (Majakovski, ruski pesnik) birokratski aparat EU koči, ili je pred nama vrlo uvijen signal.

Šta od Srbije zahteva EU? – pitanje je koje je juče u Skupštini premijeru uputio šef frakcije Demokratske stranke Borislav Stefanović, a mi ga postavljamo beogradskom politikologu Dejanu Vuku Stankoviću:

Zahtev je da se postepeno ali neopozivo ulazi u režim sankcija protiv Rusije. Od Srbije se ne traži da se prema Rusiji odnosi kao Litvanija ili kao Poljska, ali se traži da bar na simboličkoj ravni prihvati tu politiku, odnosno da uvede neku vrstu sankcija. To Han nije rekao, pretpostavljam zbog toga da ne bi pravio probleme svojim srbskim sagovornicima. Ali u principu mislim da je zahtev EU taj da se prihvati spoljna politika i to na nekom nivou, imajući u vidu činjenicu da Srbija sa Rusijom ipak ima vrlo kompleksne i prijateljske odnose na političkom i na ekonomskom planu.

Sve ostalo što je Han rekao u Srbiji više ili manje je standardno. Jednio što komplimenti povodom poboljšanja sudskog sistema deluju previše dežurno – u kontekstu vesti o tome da zbog globalnog štrajka advokata vlasti moraju da puste čoveka koja su odavno tražile, osumnjičenog za pranje novca.

A tako o evropskom putu, modernizaciji i korupciji čuli smo od Hana početkom novembra u Kišinjovu. Pošto je Moldaviji do EU kao do Kine pešice, nameću se određeni zaključci i u pogledu Srbije.

Ono što je tu pomalo cinično je činjenica da od Srbije traže da stane u red zajedno sa evropskim zemljama,  - kaže Dejan Vuk Stanković, - pri čemu Srbiji nije niti garantovana sigurna perspektiva ulaska u EU, niti bi Srbija dobila nikakvu ekonomsku kompenzaciju za gubitak koji bi proizašao iz tog režima sankcija, dok evropske zemlje bi sigurno dobile iz evropskih fondova neku vrstu nadoknade. Uveli bismo sankcije da potvrdimo neki primat Evrope u odnosu na Rusiju, a realno gledano imali bi i dalje maglovito obećanje članstva u EU i stoga bi Rusiju počeli da tretiramo kao svog političkog suparnika.


Timur Blohin,