Politika u Srbiji više ne koristi ekonomsku argumentaciju, nego uglas priča o "evropskom putu"

Okretanje Srbije od ruskog gasa nije pametan potez jer će isporuka gasa iz Azerbejdžana tek 2025. godine dostići kapacitet od deset milijardi metara kubnih godišnje, upozoravaju ruski stručnjaci.

Aleksej Grivač, zamenik predsednika Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, precizira da je i ta količina već podeljena - veći dio (osam milijardi metara kubnih) dobija Italija, a po milijardu Grčka i Bugarska.

Gasni stručnjak Evgenij Krutikov smatra da "prozapadni mediji" već nekoliko meseci vode doslednu kampanju usmerenu na diskreditovanje srbsko-ruskih odnosa u celini.

"Glavna teza je da Rusija vrši pritisak na Srbiju koja je, navodno jednoglasno, izabrala famozni 'evropski put', te zbog toga Rusija nameće Srbiji svoj gas i doslovno je prisiljava da ga kupuje i vlastitim sredstvima gradi gasovod, skladišta i infrastrukturu", navodi on.

Krutikov smatra da nema smisla tražiti bilo kakvu logiku u takvom stavu te da politika u Srbiji više ne koristi ekonomsku argumentaciju, nego uglas priča o "evropskom putu", ali to niko ne govori u lice Vladimiru Putinu.

Portal "Gazeta" prenosi ocene da se političari u Srbiji pretvaraju da su ljuti na Rusiju zbog odustajanja od Južnog toka, budući da je taj projekat zatvoren upravo zato što rukovodstvo zemalja kroz koje je gasovod trebalo da prođe nije zauzelo čvrst stav pred Evropskom komisijom.

Ruski eksperti smatraju da je fraza o "evropskom putu" zasenila sve ostale važne stvari - cenu gasa, perspektive ekonomskog razvoja i ruske milijarde investirane u zapuštenu infrastrukturu Srbije.

Nikita Bondarev, doktor istorijskih nauka, ocenjuje da je, ipak, sa gledišta srpske vanjske politike pitanje hoće li Srbija imati dovoljno ljudskih, finansijskih i drugih resursa da istovremeno razvija i američki i ruski gasni projekat.

Bondarev ocenjuje da ne može biti govora ni o kakvoj antiruskoj politici Srbije jer "ako premijer Aleksandar Vučić čak i kaže nešto antirusko za potrebe zapadne publike, on poslije toga koriguje svoju izjavu".

"Srbsko rukovodstvo će se i dalje ponašati upravo tako. Ono ne može sebi dopustiti da kvari odnose s Rusijom", smatra Bondarev.

Kada su u pitanju drugi putevi gasa sa Srbiju, navodi "Ruski vesnik", Beograd ima samo jednu mogućnost - može uvoziti gas iz Irana kroz takozvani Južni koridor.

To su projekti kao što su "TAP", "Nabuko" i slični, ali stvarne isporuke tog gasa ne mogu početi uskoro, odnosno njihova realizacija je moguća samo u dugoročnoj perspektivi.

Iranu bi prethodno trebalo ukinuti sve sankcije i izgraditi kopnenu infrastrukturu (koja se po iranskim zakonima može graditi samo za iranski novac), te zatim industrijalizovati nalazišta i slično.

EU za to nema vremena, a "Gasprom" je već najavio da će do 2020. godine odustati od ukrajinskog tranzita.