Hrvatska traži podršku država EU za blokadu Srbije

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske poslalo je državama-članicama EU dokument sa detaljnim obrazloženjem tri zahteva koje zvanični Zagreb želi da pretvori u mere Unije prema Srbiji u okviru otvaranja poglavlja 23, piše zagrebački „Večernji list“.

Pozivajući se na svoj izvor iz EU, „Večernji“ piše da ti argumenti nisu uverili još nijednu od 27 zemalja da stane na stranu Hrvatske.

Nezvanično list saznaje da je i predsednica Kolinda Grabar Kitarović tokom boravka u Bratislavi od petka do nedelje, u neformalnim razgovorima s predsednicima i drugim učesnicima foruma GLOBSEC, pokušala da kolegama objasni hrvatske argumente u sporu sa Srbijom oko poglavlja 23, ali da takođe nije dobila željenu podršku.

Ivan Jakovčić, zastupnik IDS-a u Evropskom parlamentu, otvoreno kritikuje put kojim je krenula hrvatska vlada u Savetu EU.

Jakovčić, naime, navodi da je u više navrata naglašavao da blokada Srbije može biti samo kontraproduktivna za zvanični Zagreb.

„S jedne strane, zato što se svaki takav potez doživljava kao bilateralni problem dveju balkanskih zemalja, a s druge strane zato što je danas Srbija bitna za EU i dobro je pozicionirana. Pitanje jurisdikcije njenog pravosuđa i pitanje saradnje Srbije s Haškim sudom šire je pitanje i mislim da nepotrebno gubimo vreme i ugled“, naveo je Jakovčić.

Jakovčić to potkrepljuje i činjenicom za Zagreb nije obezbedio nijednog saveznika za takav zahtev.

Treba, smatra, insistirati na pravima hrvatske manjine u Srbiji i napominje da je zahvaljujući njemu hrvatski jezik postao službeni u Skupštini Vojvodine, te da lično ima iskustva i u otkrivanju otetog kulturnog blaga iz Vukovara.

„Imam iskustva i zato sam siguran da treba na druge načine štititi naše nacionalne interese. Jednostrana blokada neće nam biti od velike koristi“, poručio je Jakovčić.

Večernji piše i da u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova juče nisu želeli da komentarišu da li je ministar Miro Kovač dobio poziv da ode u Berlin kako bi u Bundestagu obrazložio hrvatski stav o ovom pitanju.

Inače, politički pritisak na zvanični Zagreb pojačao se nakon što je predsednik Odbora za evropske poslove u nemačkom Bundestagu Ginter Krihbaum rekao da Berlin nema razumevanja za hrvatsku blokadu, a „Dojče vele“ je objavio nedavno da je upravo taj odbor pozvao Kovača da u maju dođe u Bundestag.

Stavovi Hrvatske, posebno Kovača, zanimljivi su budući da se on, dok je bio ambasador Hrvatske u Berlinu (2008—2013) mnogo puta žalio na slovenačku blokadu Hrvatske zbog graničnog spora u Piranskom zalivu.

„Tada je imao našu podršku i obećao je da se Hrvatska neće ponašati poput Slovenije. A sada vidimo kako se ponaša“, naveo je „Dojče vele“ pozivajući se na neimenovani izvor iz Bundestaga.