Godišnjica zločina u Dobrovoljačkoj

Navršava se 24 godine od zločina nad vojnicima JNA u Sarajevu u Dobrovoljačkoj ulici, kada je ubijeno 42 vojnika, oficira i civila, 73 osobe su ranjene, a više od 200 zarobljeno ili oteto. Za zločin u Dobrovoljačkoj niko nije odgovarao. Uoči godišnjice napada na kolonu Koordinacija srbskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije zatražila je od nadležnih u BiH da kazne odgovorne.

Napad na kolonu, koja se povlačila iz komande Druge vojne oblasti, izveli su pripadnici muslimanske Teritorijalne odbrane, policije i paravojnih formacija "Zelene beretke" i "Patriotska liga", kršeći dogovor o mirnoj evakuaciji.

Napad na kolonu u Dobrovoljačkoj

Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u tom napadu ubijena su 42 pripadnika JNA i civila, među kojima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto.

Dan ranije, 2. maja 1992. godine, pripadnici vojnih i paravojnih formacija bosanskih muslimana napali su Dom JNA u Sarajevu i nekoliko drugih vojnih punktova u gradu i ubili 14 pripadnika JNA.

Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su, istog dana, na sarajevskom aerodromu zadržali muslimanskog vođu i Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji potpredsednika vlade Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.

Izetbegović je odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.

U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.

Mekenzi: Najgori dan u mom životu

Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnici, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.

Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca preprečilo je put vozilo, odsekavši ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa samo pedesetak metara, muslimanske snage otvorile su vatru.

Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a, prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.

"Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju. Video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola", napisao je u svojoj knjizi, Čuvar mira - put u Srajevo, general Mekenzi.

Načelnik "plavih šlemova" zapisao je tada u svoju beležnicu: "Bio je to definitivno najgori dan u mom životu".

Za zločine u Dobrovoljačkoj ulici još niko nije odgovarao. Na osnovu Interpolove poternice iz Srbije u Londonu je uhapšen Ejup Ganić, ali je pušten na slobodu. Isto se dogodilo i sa Jovanom Divjakom.

Nakon trogodišnje istrage u predmetu "Dobrovoljačka" Tužilaštvo državne zajednice u Sarajevu donelo je odluku da u radnjama četrnaestorice osumnjičenih "nisu sadržana obeležja krivičnog dela".

RTS