NATO optužuje Rusiju da je „prva počela“

Komentarišući nedavnu odluku NATO-a da razmesti još četiri bataljona u baltičkim zemljama i Poljskoj kao odgovor na tzv. „rusku agresiju“, nemački ekspert za bezbednost Karl Hajnc Kamp uporedio ju je sa detetom koje se svađa sa drugim detetom na igralištu i optužuje ga da je „prvi počeo“.

Zemlje zapadne alijanse spremaju se da razmeste četiri dodatna bataljona sa oko četiri hiljade vojnika u Poljsku i baltičke zemlje, kao deo pokušaja Severnoatlantskog pakta da „utvrdi svoju granicu sa Rusijom“.

Izveštaji navode da će SAD najverovatnije razmestiti dva svoja bataljona, dok bi Nemačka i Velika Britanija najverovatnije obezbedile još po jedan.

Komentarišući razloge za ovu odluku, direktor nemačke Federalne akademije za bezbednosnu politiku Karl Hajnc Kamp uporedio ih je sa detetom koje na igralištu optužuje drugo dete da je „prvi počeo“.

U intervjuu za nemačku radio-stanicu „Dojčlandfunk kamp“ objasnio je da je Rusija „počela“ kada je rekla da bi mogla da osvoji baltičke zemlje za tri nedelje.

Nemački stručnjak, međutim, nije pomenuo da je prvi bio izveštaj američke organizacije „Rand korporejšen“ koji je dao zlokobne zaključke. Ukoliko brojno i oružjem nadmoćniji ruski tenkovi i trupe sutra uđu u Baltik, NATO snage bile bi pregažene za manje od tri dana, a ne tri nedelje.

Kamp navodi da predloženi potez predstavlja „meru zastrašivanja“, ali je potpuno nebitan, jer NATO „niti ima novac, niti sredstva, niti ljude“ za neke „intenzivnije mere“.

Ova odluka već je uzrokovala mnogo kritike u njegovoj zemlji.

Nedavno istraživanje fondacije „Bertelsman“, najveće privatne neprofitne fondacije u Nemačkoj, pokazalo je da više od polovine nemačkih građana (57 odsto) veruje da njihova zemlja ne bi trebalo da šalje vojsku u odbranu baltičkih zemalja i Poljske protiv „napada Rusije“.

Oko polovina Nemaca (49 odsto) protivi se razmeštanju NATO baza u istočnim zemljama-članicama da bi se „odvratila Rusija“, dok je 40 odsto reklo da bi podržalo takav predlog.

Gregor Gisi, istaknuti levičar, oštro je kritikovao nemačku Vladu, rekavši da bi taj potez poslao lošu poruku uoči 75. godišnjice napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez u junu ove godine.

Slučajno je u istoriji ovako: nije Rusija napala Nemačku, već Nemačka Rusiju, napisao je Gisi u izjavi na svojoj fejsbuk stranici.

„Poslati trupe na rusku granicu znači zaboraviti istoriju“, dodao je on.

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut