Samo da nije Rusija

Zbog čega vrište nato-lobisti u Beogradu? Šta je sporno u tome što se Aleksandar Vučić sastao sa Vladimirom Putinom i što je Putin kazao kakvu bi vladu voleo da vidi u Beogradu. Da se ne lažemo: to svakom mandataru za sastav buduće srpske vlade kažu ambasadori velikih sila. Po nekoliko puta. Ovde je bar iskazano poštovanje direktnim susretom.

Nije bilo u novijoj srbskoj istoriji (niti će) da neki mandatar sastavlja Vladu Srbije bez "sugestija" velikih sila, preko ambasadora dostavljenog mišljenja kakva bi vlada bila dobra, poželjna, šta se od iste očekuje... Sve je u ovoj priči jasno i logično, osim što čudi sada već teško objašnjivo odbijanje političkih mozgova NATO i sledbenika na terenu (mislim na ove u Srbiji) da prihvati istinu koja kaže da je Rusija ponovo velika sila, da se bez uvažavanja stava i interesa Rusije više ne mogu vući potezi, kako na velikoj šahovskoj tabli tako i na ovim malima, razbacanim širom sveta, i po Balkanu, razume se.

Ako Berlin, London, Vašington, Pariz... otvoreno, bez osećaja da s vremena na vreme upotrebe rukavice, bahato vršljaju po Balkanu, forsiraju jedan ili više naroda i država, nipodaštavajući druge - nažalost, samo jedan narod (pogodite koji) - zar je realno očekivanje da Rusija sve to mirno gleda. Ova Rusija koja je daleko iznad one Jeljcina i Kozirjeva.

Povratkom u klub velikih, Rusija čini ono što i ostali: gleda svoj interes, svakako i onaj na prostoru bivše Titove države, a u slučaju Srbije došlo je do, nema sumnje, nekih tradicionalnih i podrazumevajućih zbližavanja između Moskve i Beograda, ali i novih poteza u novim okolnostima u kojima je službena Moskva, za razliku od svih drugih, pokazala da na Srbiju gleda drugačije. Tačnije, da na Srbiju ne gleda neprijateljski. Sve druge velike sile čine upravo to. Ako ovoj tvrdnji treba da prinesemo dokaze, tesan će da bude i ceo broj "Večernjih novosti". U toj žalosnoj računici Srbi ne oskudevaju.

Pamtimo da su isti ovi kojima danas smeta Putinovo interesovanje za buduću Vladu Srbije ćutali, bogami i likovali, kada su ono, u vreme dosovanja, američki ambasadori sastavljali Vladu Srbije. Koja je od tih vlada Srbiji donela nešto dobro, makar nadu?

Da ne beše Rusije, čitaj Putina, danas bi Srbi bili jedini narod na svetu kojem je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija prilepio etiketu genocidnog. Zbog toga - a svakako ne samo zbog toga - razgovor srbskog mandatara sa, po opštim ocenama, najmoćnijim čovekom na svetu, makar taj razgovor jednim delom bio i na temu buduće Vlade Srbije, nije odraz slabosti. Šta god ko mislio, u ovome nalazimo najviše nečega što može da se nazove uzajamno poštovanje.

Ratko Dmitrović,
Novosti