Rusija u najboljem izdanju: „Nedelja ruskog jezika i kulture u Srbiji”

U Rusiji se filološki fakultet u šali zove „Fakultet udavača“ jer tamo gotovo da i nema muškaraca. U Rusiji, naime, filološki fakultet uglavnom upisuju devojke. Na beogradskom Filološkom fakultetu je situacija malo drukčija, tu ima više mladića. Jedan od njih je i Marko Jevtić. On je uvek dobro raspoložen i komunikativan, studira ruski i sanja o odlasku u Rusiju:

„Interesuju me ruska kultura i književnost, sviđa mi se politika Rusije. Ruski sam najpre učio preko interneta, slušao sam rusku muziku i gledao filmove, čitao sam ruske novine i još uvek ih čitam“.

Danas je Marko došao na ovaj susret sa predavačima ruskog jezika koji su doputovali iz Rusije da govore o savremenim metodama učenja jezika Puškina i Ljermontova. Susret se održava u okviru „Nedelje ruskog jezika i kulture u Srbiji“ u organizaciji „Naše Srbije“, univerziteta „Sinergija“ i Federalne agencije za pitanja Zajednice nezavisnih država, sunarodnika u inostranstvu i međunarodnu humanističku saradnju „Rossotrudničestvo“. Glavni cilj akcije je da se što više ljudi podstakne na učenje ruskog jezika.

Jelena Markova, doktor filoloških nauka sa univerziteta „Sinergija“, na svom predavanju je objasnila da je beskorisno učiti jezik ako se ne poznaje kultura dotične zemlje. Sada su po tom pitanju, kaže ona, naročito zabrinuti Englezi, jer sve više ljudi uči engleski isključivo iz praktičnih razloga, ne udubljujući se u upoznavanje viševekovne engleske tradicije i njene burne istorije. Jezik, međutim, neizostavno odražava i kulturu naroda. Markova smatra da je pogrešno početi učenje ruskog zapamćivanjem reči. Bolje je pamtiti uobičajene sintagme: vruć čaj, topao kaput, okrugla lopta... Drugi važan princip je da se naučene fraze i sintagme dobro uvežbaju, toliko da se mogu koristiti „automatski”. To se postiže samo obnavljanjem, a ono je, kao što se zna, majka nauke.

Jelena Markova. Ilustracija: Katarina Lane

Na svom predavanju na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta Jelena Markova je objasnila studentima da je za uspešno učenje potrebno uvežbavati kratkoročno pamćenje, jer upravo je ono odgovorno za usvajanje jezičkog materijala. Međutim, razvoj kratkoročnog pamćenja se završava kod dece kada napune 9 godina. Posle toga se ono ne razvija, ali se može poboljšati na nekoliko načina. Jedan od njih je jednostavna igra rečima. Neko, na pimer, kaže neku reč, a drugi brzo bira antonim ili sinonim te reči.

Govoreći o padežima Markova je istakla da ne treba učiti sve padeže odjednom. Daleko je efikasnije usvajati materijal postepeno. Ona je takođe poručila studentima da koriste asocijacije kako bi lakše nešto zapamtili. Na primer, reč „buket” se može uvežbavati sa glagolima koji idu uz nju. Buket se može nabrati, može se staviti u vazu, pokloniti, baciti... Tako se lako pamte čitave konstrukcije, a zatim se one mogu primeniti u svakodnevnom razgovoru.

Jelena Markova, doktor filoloških nauka univerziteta „Sinergija“:

„Mi u svakodnevnom životu ne pišemo sastave, nego elektronska pisma. Treba aktivirati upravo tu formu pisanog izraza. Učite se da pišete elektronska pisma i SMS poruke na ruskom jeziku, oglase i spiskove namirnica. Sagledajte to pitanje malo šire i videćete kako se ruski jezik može brzo naučiti!

Onima koji uče ruski jezik samostalno, savetujem da obrate pažnju na aplikacije za učenje ruskog jezika na internetu. Možete ih prebaciti na svoj telefon i učiti u svakom slobodnom trenutku po već razrađenoj metodici. Ali ja ipak insistiram na tome da će vam živa reč predavača pomoći da brže savladate predmet. Veoma mi je drago što u Beogradu ima toliko pametnih i ozbiljnih mladih ljudi koji uporno uče ruski jezik, iako on nije lak!“

Mihail Kudinov, direktor univerziteta „Sinergija“ kaže da je ruski jezik u svetu konkurencija francuskom i nemačkom. Sve više srednjoškolaca i studenata bira upravo ruski kao drugi strani jezik. Razloga je nekoliko:

„Pre svega, razlog je sve bolji ekonomski položaj Rusije. Veoma je mnogo mladih ljudi koji upravo u tome vide perspektivu i mogućnosti budućeg zaposlenja, možda i u najvećim svetskim kompanijama koje su zastupljene u zemlji. Ljudima iz slovenskih zemalja poput Češke, Slovačke i Srbije lakše je da nauče ruski, utoliko pre što se on još uvek predaje u školama. Rusija je učvrstila svoj politički autoritet i to je uticalo čak i na žitelje neslovenskih zemalja poput, Sirije i Iraka, na primer, gde imamo odeljenja ruskog jezika“.

„Nedelja ruskog jezika i kulture“ održaće se u Beogradu, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Kruševcu. Pored predavanja i diskusija biće organizovani i koncerti ruskih pesama (a pesme su uvek bile jedan od najpopularnijih načina učenja jezika), projekcije filmova ruskih i srbskih reditelja, crtani filmovi za đake, defile u tradicionalnim ruskim nošnjama i degustacija ruskih specijaliteta. Ukratko rečeno, ljubitelji ruskog jezika u Srbiji imaće priliku da upoznaju rusku kulturu u njenom najboljem izdanju.

Katarina Lane,
Ruska reč