Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 24.11.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 23.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 24.11.



Kijevske snage 503 puta napale teritoriju DNR  -   Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 503 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Spartak, Staromihajlovku, Aleksandrovku, i Elenovku u okolini Donjecka, Zajcevo u okolini Gorlovke, Jasinovatu sa Vasiljevkom, kao i naselja Sahanka i Lenjinskoe na jugu DNR. 



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana napale naselje Kalinovo.

Bivši oficir Crnomorske flote uhapšen zbog špijunaže  - Bivši oficir Crnomorske flote Rusije uhapšen je u Sevastopolju zbog špijunaže u korist Ukrajine, saopštila je ruska Federalna služba bezbednosti.

Kapetan drugog ranga Leonid Parhomenko je po zadatku glavne uprave Vojno-obaveštajne službe Ukrajine prikupljao informacije o delatnosti Crnomorske flote koje su predstavljale državnu tajnu. Oficir je uhapšen 22. novembra, ali je to objavljeno tek danas. Parhomenku preti 20 godina zatvora.

FSB je pre dve nedelje saopštio da je na Krimu uhapšena diverzantska grupa ukrajinske obaveštajne službe. Prema podacima istrage, grupa je pripremala napade na važne objekte na poluostrvu. Osim toga, u oktobru je objavljeno da je u Moskvi uhapšen pripadnik glavne uprave Vojno-obaveštajne službe Ukrajine Roman Suščenko. U FSB smatraju da je on prikupljao tajne informacije o delatnosti Oružanih snaga i Nacionalne garde Rusije.


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 24.11.

Sastanak „normandijske četvorke“ verovatno 29. novembra  - Duž linije razgraničenja u Donbasu zabeleženi su brojni slučajevi narušavanja primirja i povlačenja teškog naoružanja, izjavio je u specijalni predstavnik OEBS-a Martin Sajdik.

Nakon sastanka kontakt grupe za rešavanje situacije u Donbasu, održanog u Minsku, Sajdik je rekao da je većina civilnih i vojnih gubitaka posledica razmene vatre uz korišćenje teškog naoružanja.

„To naoružanje ne sme tamo da se nalazi, trebalo je da bude povučeno“, naglasio je diplomata i dodao da se i dalje nada da će do toga doći.

Sajdik je istakao da se nada da će sastanak šefova diplomatije „normandijskog formata“ (Nemačka, Ukrajina, Rusija, Francuska) biti održan 29. novembra u Minsku.  Ranije je ministar inostranih poslova Ukrajine Pavel Klimkin saopštio da bi šefovi diplomatije „normandijske četvorke“ mogli da se sastanu krajem novembra ili početkom decembra kako bi razmotrili plan realizacije Minskog sporazuma za rešavanje sukoba u Donbasu.

Nakon sastanka u Minsku Darja Olifer, portparolka predstavnika Kijeva u kontakt grupi Leonida Kučme, saopštila je da je povlačenje vojnih snaga i sredstava u oblasti Stanice Luganske u Donbasu moguće 26. novembra, pod uslovom da se poštuje primirje.  Darja Oliver je na svojoj stranici na Fejsbuku napisala da je dalja implementacija okvirnog rešenja o udaljavanju snaga i sredstava moguća posle demilitarizacije Debaljceva.

Finska: Sankcije EU Rusiji su neefikasne ali ih podržavamo  - Sankcije Evropske unije Rusiji su neefikasne, ali ih Helsinki, ipak, podržava, izjavio je predsednik Komisije za pitanja spoljne politike finskog parlamenta Mati Vanhanen.

Ranije je saopšteno da će Evropska unija najverovatnije na još pola godine produžiti sankcije Rusiji, čiji rok ističe 31. januara 2017. godine.

„Istina je da one nisu efikasne. Ipak, dok god su na snazi, neophodno je pridržavati ih se… To je zajednička evropska politika i mi je podržavamo“, rekao je Vanhanen.

„Naravno, nadamo se da ćemo jednog dana videti kraj sankcijama. Ali neophodno je da pronađemo rešenje za Ukrajinu“, izjavio je finski poslanik.

Lavrov razgovarao sa ambasadorima EU o situaciji u Siriji i Ukrajini  - Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov razgovarao je sa šefovima diplomatskih misija zemalja-članica Evropske unije u Moskvi i šefofm predstaništva EU u Rusiji o situaciji u Siriji i Ukrajini, saopštilo je u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

„Ministar je detaljno informisao predstavnike evropskog diplomatskog korpusa o razvoju situacije u Siriji, naglasivši zadatke u vezi sa što je moguće bržim političkim rešavanjem krize i efikasnom humanitarnom pomoći građanima ove zemlje i borbom protiv međunarodnog terorizma. Razmotrena je, takođe, ukrajinska problematika i niz drugih aktuelnih međunarodnih tema“, navedeno je u saopštenju nakon sastanka. 

Ministarstvo je, takođe, navelo da je „Lavrov istakao naklonjenost Rusije obnavljanju saradnje s Evropskom unijom, u sličnom ključu su se izjasnili i ambasadori zemalja-članica EU“.

Štajnmajer i Ero pozvali na novi sastanak „Normandijske četvorke“  - Ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske Frank Valter Štajnmajer i Žan Mark Ero predložili su kolegama iz Rusije i Ukrajine Sergeju Lavrovu i Pavelu Klimkinu da naredni susret „Normandijske četvorke“ bude održan 29. novembra u Minsku.

„Moj francuski kolega i ja predložili smo da sledeći susret bude održan u Minsku. Nadamo se da ćemo uspeti da se sastanemo i da razgovaramo o svim pitanjima“, rekao je Štajnmajer.

On je dodao da se nada da će njegove kolege oceniti svu ozbiljnost trenutne situacije. Prethodno je predsednik Ukrajine Petro Porošenko nakon razgovara sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel najavio susret ministara inostranih poslova zemalja „Normandijske četvorke“ krajem novembra.

Tada je saopšteno da su obe strane saglasne da se bezbednosna situacija u regionu pogoršala.

Sluckij: Ne isključujemo recipročne mere u slučaju cenzure ruskih medija u EU  - Šef međunarodnog komiteta Državne dume Rusije Leonid Sluckij izjavio je da ne isključuje mogućnost uvođenja recipročnih mera u slučaju da u Evropskoj uniji bude uvedena cenzura prema ruskim medijima, dodavši da se nada da će ipak pobediti zdrav razum i da do toga neće doći.

„Rezolucija nosi savetodavni karakter. Nadamo se da će pobediti zdrav razum i da protiv ruskih medija neće biti uvedena realna cenzura. U suprotnom slučaju, Rusija će biti primorana da preduzme odgovarajuće mere“, rekao je on. 

Prema njegovim rečima, rezolucija o borbi protiv inostrane propagande je napravljena po uzoru na tradiciju aktuelne američke administracije SAD, a za recept je iskorišćena gebelsovska tvrdnja „što je monstruoznija laž, to je lakše u nju poverovati“.

„Nakon što je portparol američkog Stejt departmenta Džon Kirbi podelio novinare na naše i strane, evropski parlamentarci su pohitali da okrive Rusiju za sve smrtne grehe, počevši od neprijateljske propagande, a čak su borbu protiv ruskih medija poistovetili sa borbom protiv DAEŠ-a“, rekao je on.

Oglasio se i senator Aleksej Puškov koji je tu odluku Evropskog parlamenta ocenio kao „glupu i zlobnu“, te da nema nikakvog smisla u istom dokumentu osuđivati informativni rat i sa Rusijom i sa DAEŠ-om. Evropski parlament usvojio je rezoluciju o borbi protiv ruskih medija, među kojima su kao najopasniji navedeni Sputnjik i televizija RT.

Putin: Očigledna degradacija pojma demokratije u zapadnom društvu  - Ruski predsednik Vladimir Putin je povodom usvajanja rezolucije o borbi protiv ruskih medija u Evropskom parlamentu čestitao novinarima Sputnjika i RT na efikasnom radu.

Kako je rekao, „svedoci smo očigledne degradacije pojma demokratije u zapadnom društvu“.



„Računam da će pobediti zdrav razum i da neće biti nikakvih realnih ograničenja kada je reč o radu ruskih medija“, istakao je Putin.

On je dodao da Zapad sve vreme pokušava da nauči Rusiju šta je to demokratija, međutim, zabrane nisu najbolji način za to.

Rezolucija EP o ruskim medijima predstavlja javno prikazivanje diskriminacije  - Projekat rezolucije o suprotstavljanju ruskim medijima predstavlja javno prikazivanje diskriminacije, izjavio je sekretar za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava Ministarstva inostranih poslova Rusije Konstantin Dolgov.

„Celokupan proces predstavlja diskriminaciju prava ruskih medija“, istakao je on.

Prema njegovim rečima, Rusija će nastaviti da govori o pokušajima zabrane ruskih medija u pojedinim zemljama, budući da to predstavlja kršenje međunarodnih normi. Kako je rekao, autori te rezolucije su za osnov tog dokumenta uzeli mit o ruskoj propagandi, kako bi omogućili sebi finansiranje od strane antiruskih kompanija.

„Autori takvih inicijativa se boje efikasnog rada ruskih medija, uključujući RT“, dodao je on. U zaključku, Dolgov je rekao da potencijalno usvajanje rezolucije predstavlja kršenje ne samo međunarodnih normi, već i zakonskog prava građana Evropske unije na slobodu govora.

Zaharova: Ukoliko Zapad bude dirao naše medije, delovaćemo recipročno  - Rezolucija Evropskog parlamenta o borbi protiv ruskih medija jeste informacioni zločin, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

„To je zločin, kada uz stvarnu pretnju u vidu terorizma, fundamentalizma, i ne samo toga, nego sredine koja hrani nacionalizam, ksenofobiju, skrećete pogled međunarodne zajednice na potpuno drugu stranu“, rekla je Zaharova..

Prema njenim rečima, doneseći ovakvu odluku zapadni političari vrše zločin, jer ne daju mogućnost ljudima da analiziraju i da misle i na osnovu alternativnih izvora informacija.

„Samo se u raspravi rađa istina, samo se uz više argumenata može shvatiti kako delovati dalje. Ovaj prljavi papir, na kojem su oklevali da glasaju ’za’ ili ’protiv’, nego se 200 ljudi jednostavno suzdržalo, očigledno, jednostavno nisu želeli da budu uvučeni u ovaj proces, ovaj papir je dokaz informacionog zločina“, rekla je Zaharova. 

Prema njenim rečima, nikakve diskriminacije zapadnih novinara u Rusiji nije bilo niti će biti, ali će Rusija odgovoriti recipročno na pritiske na ruske novinare.

Prema njenim rečima, u Rusiji je osnova za saradnju s novinarima sertifikat o akreditaciji, a ne kvalitet novinarskog materijala.

„Ukoliko nas budu dirali, mi ćemo delovati recipročno i odgovarati na to. To nije naš izbor i mi ne želimo da namećemo takvu situaciju“, istakla je Zaharova.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima