Krimska strategija Ukrajine: od blokade do terorizma

Ukrajinski vladajući vrh teško se miri sa činjenicom da je pre 2,5 godine Krim dobrovoljno ušao u sastav Rusije, i da je nemoguće ponovo ga vratiti pod kontrolu Kijeva, ni mirnim ni vojnim putem. Shvatajući da im nije uspelo da nateraju Krim da se vrati, ukrajinski vlastodršci odlučili su da maksimalno unište život Krimljanima, i da ih kazne zbog bezuslovnog istorijskog izbora u korist Rusije. Ukrajina je izabrala taktiku destabilizacije Krima najsurovijim, necivilizovanim i nehumanim metodama, koje su bile usmerene direktno na zdravlje i život građana.

Upečatljiv primer te agresivne i besmislene politike Kijeva bila je blokada Krima, koja je imala nekoliko etapa.

U aprilu 2014.godine, bukvalno mesec dana posle prisajedinjenja Krima Rusiji, ukrajinska strana je zauzela Severno-Krimski kanal, koji snabdeva poluostrvo svežom vodom (85% sveže-slatke vode na Krim dolazi iz Ukrajine). Ta mera je bila ogroman udar krimskoj poljoprivredi i delu stanovništva koje živi na severu poluostrva. Vodena blokada naterala je Republiku Krim da pređe na režim štednje vode. Paralelno je počelo kopanje novih izvorskih bušotina, i rad nad projektima za uklanjanje minerala iz slane vode, takođe u okviru stvaranje novih vodenih rezervoara na Krimu. Danas se region susreće sa određenim poteškoćama zbog nedostatka vode, ali uspeva da se izbori sopstvenom snagom.

Približno u isto vreme, kada je Kiev uspostavio transportnu blokadu Krima, prestalo je i saobraćanje železnice. Baš železnička pruga je bila, «prozor u svet» većini stanovnika Krima, i baš vozovima je masa turista leti dolazila na poluostrvo. Kasnije je ukrajinska strana zabranila i autobusku vezu sa Krimom, i tako konačno prekinula njegove saobraćajne veze sa svetom. U tim uslovima putnička komunikacija Krima sa kontinentalnom Rusijom odvijala se morskim (trajektom kroz Kerčki moreuz) i vazdušnim putem. Aerodrom  Simferopolj i trajekti povećali su obim rada, kao i svoje kapacitete. Osim toga, za period od dve godine, očekivao se i završetak radova na izgradnji auto-železničkog mosta preko Kerčkog zaliva.  

U jesen 2015.godine počela je trgovačka blokada Krima, koju je, zbog nezakonitog i antihumanog karaktera, kijevska vlada ostvarivala uz pomoć oružanih ukrajinskih i krimsko-tatarskih radikala.

Ekstremisti blokiraju put, koji povezuje Ukrajinu sa Krimom (izvor: Politnavigator)

Posebno su se kao prestupnici pokazali aktivisti «Medžlis krimskih tatara» i «Desnog sektora» (obe organizacije u Rusiji su zavedene kao ekstremističke i zabranjen im je rad sudskom odlukom, ali njihovi lideri Refat Čubarov i Dmitrij Jaroš su poslanici ukrajinskog parlamenta), kao i borci ukrajinskih dobrovoljačkih prekršajnih bataljona, koji su terorisali stanovnike Donbasa. Banditi su utvrđivali bunkere na auto-putevima, ne propuštajući kamione sa hranom i drugim proizvodima iz Ukrajine na Krim. Ali, i ovde Kijev nije došao do željenog cilja. Posle prekidanja dostave ukrajinske hrane, njihovo mesto na krimskom tržištu brzo su zamenili ruski proizvodi. Danas je zavisnost Krima od ukrajinskih proizvoda ravna nuli, iako je ranije ta zavisnost bila vrlo visoka.  

Završni udar bila je energetska blokada Krima. U novembru prošle godine isti ukrajinski i krimsko-tatarski radikali-nacionalisti razneli su toranj za prenos energije, i tako uništili napajanje elektroenergijom, koja je na Krim dolazila iz Ukrajine. Ako ćemo stvari nazivati pravim imenima-onda možemo reći da je  izvršen napad, ali kijevska vlast je popustila njegovim izvršiocima. 

Razrušeni stubovi elektropredajnika u Hersonskoj oblasti (izvor: Ukrinform)

Krim je skoro 90% zavisio od ukrajinske električne energije, i tako su razbojnici i Kijev koji je stajao uz njih, uspeli da stvore ozbiljne probleme Krimljanima. Region je nekoliko meseci živeo u režimu vanredne situacije, kada su domovi imali struju samo nekoliko sati dnevno. Ali taj kriminalni postupak Ukrajine nije slomio žitelje Krima. Naprotiv, oni su se još čvršće ujedinili i preživeli teška vremena. Bez sumnje je činjenica da je Krim opstao zahvaljujući pomoći ruskog rukovodstva. Rusija je prebacila na poluostrvo mobilne elektrostanice, i počela izgradnju dve nove termoelektrane, i na dnu Kerčkog moreuza do poluostva postavila nekoliko «navoja» kabla za napajanje. Krim je potpuno prešao na rusku elektroenergiju.  

Bez obzira na pokušaje ukrajinskih grupacija da naruše normalan život na Krimu, prekid veza sa Ukrajinom nije doveo do pojave suše, gladi, tame i haosa. Rusija je uradila sve da blokade od strane Ukrajine, Krim preživi maksimalno bezbolno. Nasuprot nadama Kijeva, destruktivna dejstva dovela su do prekidanja svih veza Krima sa Ukrajinom, i samim tim ubrzan je proces  integracije poluostrva s Rusijom. 

Danas normalan život na Krimu ne zavisi od Ukrajine, pa se sav bes Kijeva preselio u sistemsku politiku terora protiv poluostrva. U Ukrajini su počeli da smišljaju kako da izvrše diverzantske napade na Krimu. Srećom, ruske službe bezbednosti još uvek na vreme uspevaju da spreče akcije podzemlja na poluostrvu.

● U avgustu ove godine na Krimu je uhvaćena diverzantsko-teroristička grupa. Njeni članovi su bili kadrovski saradnici Glavne uprave obaveštajne službe Ministarstva odbrane Ukrajine, koji su planirali napade na važnije objekte infrastrukture Krima. I to: Kerčki moreuz, aerodrom Simferopolj, auto-puteve. Svojim delovanjima ukrajinski diverzanti su očekivali da će uništiti letnju sezonu na Krimu i upropastiti imidž poluostrva kao bezbednog regiona za odmor. To bi bio bolan udarac i mnogim krimskim stanovnicima koji se bave turizmom.

●  9. novembra ruske specijalne službe zadržale su u Sevastopolju još jednu ukrajinsku diverzantsko-terorističku grupu, koja se bavila prikupljanjem podataka i planirala napade na infrastrukturne i vojne objekte Krima. Članovima grupe oduzete su kartice sa shemom ciljeva za sabotažu, oružje, municija, i specijalna sredstva za komunikaciju. Važno je spomenuti da diverzanti i ovaj put, nisu bili neki ukrajinski nacionalisti-entuzijasti, već dobro pripremljeni vojni izviđači. Ova činjenica poriče reči zvaničnog Kijeva, da nema nikakve veze sa stanjem na Krimu. 

Eksploziv koji su pripremili ukrajinski diverzanti za napade na Krimu (izvor: Gazeta.ru)

● Ubrzo se pojavila još jedna vest. U prestonici Krima, Simferopolju, 16.novembra, policajci su priveli saradnika vojne obaveštajne službe Ukrajine, našavši kod njega granatu, pištolj i delove potrebne za eksplozivne naprave.

***

Destabilizacija situacije na Krimu preko je potrebna Kijevu iz nekoliko razloga. Prvo, zapadnom društvu i ukrajinskim građanima potrebno je pokazati propagandsku «sliku» koja bi potvrdila kako neke «patriote Ukrajine» vode partizanski oslobodilački rat na Krimu protiv «ruskih okupatora». Samim tim, Ukrajina pokušava da ubedi Zapad, i pre svega okruženje novoizabranog predsednika SAD-a D.Trampa, da je neophodno nastaviti pritisak na Moskvu u krimskom pitanju. Drugo, napadi na Krim izvršavaju se kako bi odvukli pažnju Ukrajinaca od unutrašnjih problema zemlje, kao što su bedan socijalno-ekonomski položaj i politički haos. Treće, krimski incidenti za rukovodstvo Ukrajine, predstavljaju dobar izgovor da odbiju ispunjenje Minskog dogovora. Drugim rečima, svi ti deverzantski napadi na Krimu dužni su da isprovociraju Rusiju da sprovede realne vojne mere prema Ukrajini, što bi i dovelo do prekida dogovora iz Minska.   

Na kvarnu politiku Kijeva zapadni svet zatvara oči, ne primećujući rušenja prava Krimljana i pretnju za njihov život od strane Ukrajine. Osim toga, Anglosaksonci su saučesnici ukrajinskim zločinima. Računajući i mentorstvo SAD-a nad Ukrajinom, skoro da ne moramo da sumnjamo da su napadi ukrajinskih vojnih diverzanata na Krimu usklađeni sa američkim specijalnim službama. Strani vojni instruktori mogu biti direktno angažovani za pripremu ukrajinskih diverzantsko-terorističkih grupacija za napade na Krim. U svakom slučaju, Zapad javno podstiče ukrajinsko rukovodstvo na nove zločine. Evropski i američki treneri uzdižu državu-terorista – psa protiv Rusije. Ali, ko zna, da baš ta zver neće jednog da napadne svoje hranitelje?

*Članak se slobodnom voljom širi. Dozvoljeno je svako korišćenje teksta, celog ili po odlomcima, bez izmena, uz uslov da se obavezno navede autor.