Kako Rusija, Iran i Turska vide posleratno uređenje Sirije

 Ministri odbrane Rusije, Irana i Turske su u Moskvi razmotrili zajednička dejstva posle oslobađanja Alepa, drugog po veličini grada Sirije. Stručnjaci tri pomenute zemlje sada rade na završnom dokumentu pod nazivom „Moskovska deklaracija o hitnim koracima u pravcu rešavanja sirijske krize“, rekao je ministar odbrane RF Sergej Šojgu.

Pa ipak, i pored želje da se borbena dejstva u Siriji što pre okončaju, svaka strana se pridržava svog viđenja rešenja krize i daljeg uređenja zemlje, a njeno uređivanje će, po svemu sudeći, početi uskoro.

„Borbena dejstva će trajati otprilike godinu dana, posle čega će postati jasniji obrisi budućeg državnog uređenja Sirije“, rekao je za „Rusku reč“ Vladimir Jevsejev, vojni ekspert i zamenik direktora Instituta za proučavanje zmalja Zajednice nezavisnih država.

Po njegovom mišljenju, u Siriji će doći do preraspodele vlasti između predsednika i premijera, s tim što će ovlašćenja premijera biti šira nego sada. Pored toga, deo teritorije će dobiti veća prava i autonomiju. Najverovatnije će u zemlji biti zadržano republikansko uređenje, a ne federativno.

Stav Rusije

Moskva želi da stabilizuje situaciju u regionu i ograniči svoje učešće u konfliktu, smatraju eksperti.

„Rusija se zalaže za održavanje izbora po okončanju krize i za pripremu plana za obnavljanje Sirije. Mi ćemo i dalje uključivati naselja u mirovni proces i stvarati koridore za izlazak pobunjenika“, rekao je Jevsejev.

Eksperti se slažu da glavni cilj Rusije nije samo osiguranje bezbednosti, nego i ekonomsko obnavljanje zemlje. Međutim, Rusija ne želi sve da radi samostalno, nego teži da podeli to breme sa drugim državama.

„Mi takođe želimo da učvrstimo svoje pozicije u istočnom delu Sredozemnog mora. Sada u Siriji već imamo vazduhoplovnu bazu Hmejmim, a sadašnji punkt za materijalno i tehničko opsluživanje brodova u Tartusu vremenom može postati vojno-pomorska baza“, dodao je Jevsejev.

Stav Turske

Tokom susreta u Moskvi ministar odbrane Turske Fikri Išik okarakterisao je operaciju oslobađanja istočnog Alepa od terorista kao „veoma uspešnu“.

Pa ipak, mnogi ruski eksperti su skeptični u pogledu podrške Turske operaciji u Alepu. Kako je u intervjuu za list „Vzglяd“ rekao direktor Centra za proučavanje Bliskog istoka i centralne Azije Semjon Bagdasarov, u odbrani istočnog Alepa učestvovali su proturski odredi i upravo su Turci organizovali protivnapade iz pravca Idliba i Homsa, kao i pokušaje proboja obruča oko Alepa.

Bagdasarov je nabrojao osnovne ciljeve Turske u sirijskom konfliktu: svrgnuti Bašara Asada, stvoriti kvazidržavu sa prestonicom u istočnom Alepu pod svojom kontrolom i uništiti kompaktnu teritoriju koju su formirali sirijski Kurdi. On nije isključio mogućnost da Moskva u principu prihvati pojavu kvazidržave, ali postoji bojazan da će ona stalno biti u konfrontaciji sa Damaskom, „sa svim problemima koji iz toga proizilaze“.

Tog mišljenja se ne pridržavaju svi ruski eksperti. Kako je za „Rusku reč“ rekao Sergej Družilovski, profesor Katedre za orijentalistiku Moskovskog državnog univerziteta međunarodnih odnosa (MGIMO), stav Ankare se znatno izmenio za proteklih pola godine, posle neuspešnog pokušaja državnog prevrata. Zvanične turske vlasti su pronašle dodirne tačke čak i sa ranije dijametralno suprotnim stavom Irana.

„Bašar Asad predstavlja alavitsku zajednicu u Siriji (oko 10% stanovnika), s tim što 12-15 miliona alavita živi na teritoriji Turske. Unutrašnji konflikti su pobudili Redžepa Erdogana da izmeni svoju politiku prema Siriji i jednom delu šiitskog stanovništva svoje zemlje“, istakao je ekspert.

Stav Irana

Iranu je važno da opstane Asad, smatra Sergej Družilovski. „Svaki drugi predsednik će naglo promeniti svoju politiku prema Teheranu“, objasnio je on.

Iran je osetljiv na stav Sirije prema Izraelu, objasnio je za „Rusku reč“ Nikolaj Surkov, docent MGIMO i ekspert Ruskog saveta za međunarodna pitanja.

Iranu odgovara Sirija koja će se boriti protiv Izraela i preko čije teritorije će se slati oružje Hezbolahu. Stav Irana je ovakav: ako neko i dođe na smenu Asadu, taj čovek mora maksimalno da sarađuje sa Iranom“, istakao je on.

Međutim, teško da je moguć direktan uticaj Irana na buduću politiku u Siriji, smatra Vladimir Jevsejev. „Iran je zasad ekonomski sponzor Sirije i u vojnom smislu on igra samo pomoćnu ulogu“, objasnio je ruski ekspert.

Nikolaj Litovkin, Ruska reč

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut