Pet razloga da posetite čuveni Puškinov muzej u Moskvi

Muzej lepih umetnosti „Imperator Aleksandar III” pri Imperatorskom moskovskom univerzitetu svečano je otvoren za građane 31. maja 1912. godine, a 1932. ga je sovjetska vlast preimenovala u Državni muzej likovnih umetnosti, da bi mu 1937. godine bilo dodato ime Aleksandra Puškina povodom 100-godišnjice smrti velikog ruskog pesnika.

Danas je ovaj muzej naporedo sa peterburškim Ermitažem najveća riznica stranih umetničkih dragocenosti raznih epoha, od najstarijeg perioda do naših dana. Do njega se može doći peške od Kremlja i od muzeja „Mulьtimedia Art”, koji je takođe poznat. Tokom cele godine se neprekidno održavaju izložbe stare i savremene umetnosti, organizuju se ekskurzije na engleskom, francuskom, nemačkom, španskom, italijanskom i kineskom jeziku. Evo nekoliko dragocenosti zbog kojih ovaj muzej posećuju ljudi iz celog sveta.

1. Na jednom mestu se može videti atinski Partenon i Mikelanđelov „David”.

Ilustracija: Sergej Bobiljov/TASS

Puškinov muzej je zamišljen kao centar za obrazovanje i školovanje umetnika i studenata, i zato su još pre nego što je sagrađena zgrada u najboljim evropskim ateljeima naručene verne kopije remek-dela svetske skulpture i arhitekture. Sve kopije su pravljene sa originala i na osnovu njih se može steći predstava o izvornim eksponatima u prirodnoj veličini. Na primer, u Grčkom dvorištu muzeja možete videti mermer Partenona i vrata Erehtejona, u Italijanskom možete uporediti tri renesansne varijante skulpture Davida sa Golijatovom glavom koje su izvajali Mikelanđelo, Donatelo i Verokio, a takođe možete „prostudirati” vrata romanskog hrama Presvete Bogorodice u nemačkom gradu Frajbergu, kao i vrata Firentinske krstionice.

2. Možete pogledati jednu od najboljih zbirki impresionista i postimpresionista izvan Francuske
Ilustracija: Puškinov muzej

Početkom 20. veka ruski industrijalci i pokrovitelji umetnosti Sergej Ščukin i Ivan Morozov su ne štedeći novac kupovali nova platna od pariskih trgovaca, praveći izuzetno kvalitetne kolekcije. One su posle revolucije 1917. spojene u Muzej nove zapadne umetnosti, koji je sovjetska vlast 1948. godine zatvorila i podelila eksponate Puškinovom muzeju i Ermitažu. U Moskvi su ostala remek-dela poput Renoarovog „Portreta Žane Samari”, Deginih „Plavih plesačica”, radovi iz glavnih Moneovih serija (od Kapucinskog bulevara do stogova, Ruanske katedrale i vodenih ljiljana), Van Gogov „Crveni vinograd” i „Noćni kafe u Arlu”, kao i Gogenove „Tahićanke”, Matisove „Crvene ribice” i Pikasova „Devojčica na lopti”.

3. Povucite paralelu između klasike i savremenosti
Ilustracija: Alan Vuba

Muzej ima novi program „Puškinov 21. vek”, u okviru koga se priređuju ekspozicije aktuelne umetnosti i izložbe intervencije, kada se u sali sa klasičnim slikarskim delima nalaze slični ili na neki način sa njima povezani radovi savremenih umetnika. U okviru pomenutog programa ovde su održane izložbe Vima Delvua, Viktora Pivovarova, Jasumase Morimure i drugih. Na Venecijanskom bijenalu koji je upravo u toku muzej je prvi put na međunarodnoj sceni predstavio zbirnu ekspoziciju savremenih umetnika. https://cabinet.rbth.com/text/159376

4. Posetite pet muzeja na jednom mestu

Ilustracija: Artjom Geodakjan/TASS

Tokom nešto više od sto godina svog postojanja Puškinov muzej je proširivan novim kolekcijama i objektima. Sada su za posetioce otvoreni sledeći objekti: Glavno zdanje sa klasičnim stubovima na ulazu gde je izložena umetnost od starog sveta do početka 19. veka, Galerija umetnosti zemalja Evrope i Amerike 19-20 veka, Odeljenje ličnih kolekcija, Naučni umetnički muzej sa kopijama i Memorijalni stan poznatog pijaniste Svjatoslava Rihtera.

5. Posetite „moskovski Luvr”
Ilustracija: "Project Meganom"

Kolekcija originalnih eksponata Puškinovog muzeja obuhvata nekoliko hiljada godina istorije umetnosti – od Starog Egipta sa mumijama i sarkofazima do radova Botičelija, Veronezea i savremenih dela. Puškinov muzej se ne može pogledati za jedan dan, kao ni drugi ogromni muzeji poput Luvra i Ermitaža. Do 2024. godine će oko glavnog zdanja biti formirano muzejsko naselje sa istorijskim i savremenim objektima i desetinama hiljada eksponata različitih epoha, tako da će ekspozicije biti dvostruko veće.

www.arts-museum.ru

Irina Osipova,
Ruska reč