SAD: Ruski humanitarni centar u Nišu ugrožava trupe SAD na Kosovu

SAD su zabrinute zbog izgradnje ruskog humanitarnog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa za osoblje koji je Rusija tražila, rekao je visoki zvaničnik Stejt dipartmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji. On je na pretresu o situaciji u Jugoistočnoj Evropi, održanom u Pododboru za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u Senatu, objasnio da je od vitalnog značaja za SAD da Srbija ide ka EU, iako ima kulturološke i istorijske veze sa Rusijom, prenosi Glas Amerike.

“Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za svoje osoblje. Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU. Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde imamo oko 600 američkih trupa i 4000 pripadnika NATO mirovnih snaga nije pozitivan pomak. Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunžu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije. „

Rusija, kaže Hojt Ji, koristi zavisnost Zapadnog Balkana od njenog gasa, kao i slabosti tamošnjih država: korupciju, neslobodne medije, tenzije među susedima.

„Trend je zabrinjavajući, ali ne mislim da smo izgubili bitku. Crna Gora je uspela da se odupre uticaju Rusije, vidimo da se i situacija u Makedoniji stabilizovala uz našu i pomoć EU. „

Ali, predlog budžeta SAD ne govori u prilog većem američkom prisustvu na Balkanu, ocenjuje potpredsednik Pododbora, senator Kris Marfi. Podseća da su fondovi za stranu pomoć za Albaniju smanjeni za 98%, Hrvatsku 60%, Kosovo 48%, BiH 40%, Makedoniju 40%, Crnu Goru 34% i Srbiju 31%.

Ipak, i senatori i učesnici pretresa smatraju da je, osim finansijske, važna i diplomatska podrška SAD Zapadnom Balkanu.

Izvršni potpredsednik Atlanstkog saveta Dejmon Vilson je ocenio da „američka ravnodušnost danas može da izazove krizu sutra“ i podsetio da i EU ima svoje probleme, te da je Balkan zato prepušten Rusiji.

„Vreme je da se angažujemo na tome da sve balkanske zemlje sprovedu reforme i da mogu da postanu članice NATO-a. Da osigurano da članstvo Crne Gore bude uspešno i da razmislimo o dugoročnom američkom vojnom prisustvu u regionu. Stalno prisustvo američkih u okviru NATO snaga na Kosovu može da spreči uticaj Rusije.“

Osim političkog, treba osigurati prisustvo SAD i u ekonomiji država Zapadnog Balkana preko stranih investicija i jačanja privatnog sektora, zaključeno je na pretresu. Ipak, kako je napomenuo Hojt Brajan Ji, pojedine države i dalje ne ispunjavaju uslove koje traže američki investitori – pre svega, vladavinu prava.