Zbog čega se krilo pismo dr Branke Jekić o Vuku Draškoviću kao vojna tajna  

Beograd – Pismo je objavljeno u „Srbskim novinama – Ogledalo“.

I Vuku bih pomogla

Obraćam Vam se sa molbom da u Vašem cenjenom listu objavite moj članak

u rubrici pisma.

Dočekala sam penziju sa navršenih 65 godina i punim radnim stažom (i

pored više somatskih oboljenja). Viđala sam Vuka Draškovića često na

neuropsihijatrijskoj klinici u ul. Dr Subotića br. 6, koji je dolazio

kod pokojnog Dr Veselina Savića, šefa odeljenja na kome sam radila. Vuk

to najbolje zna zbog čega je posećivao Dr V. Savića. Verovatno iz više

razloga. Ne znam da li je i Dana to činila, ne sećam se da sam je

viđala.

Kriterijumi psihijatrijski i neurološki, kao uslov za sticanje invaliditeta

Prve kategorije su mi veoma dobro poznati (ja sam

specijalista za neuropsihijatriju), stoga predlažem, pa možda i

zahtevam, da se izvrši revizija njene invalidnosti.

Možda se ne bih toga setila da dnevna štampa nije puna Daninih i

Vukovih izjava o tome kako bi ona bila najpogodnija i najbolji direktor

državne bezednosti, jer bi ona razjurila, uhapsila, likvidirala,

demontirala ”Miloševićevu zločinačko-terorističku” državnu bezbednost.

Posle svake izjave ovog bračnog para, uverena sam da oni ispunjavaju

sve uslove za invalidnost iz psihijatrijskog domena.

Postavljam sebi pitanje, kakva je to ova naša vlast. Vlada, skupština,

predsednici mnogobrojnih partija da tolerišu, što je nedopustivo u

jednoj, zaista pravnoj, državi. Mislim da je taj Vuk na pogrešnom

mestu i hitno bi trebalo da se nađe gde mu je mesto. Strahujem za

srbski narod, da će oboleti od Vukovog i Daninog virusa, što je

poznato kao kolektivna psihoza. Stoga je neophodna preventiva, koju

treba da preduzme ministar zdravlja.

Ako je kod Dane ustanovljena invalidnost Prve kategorije, onda je ona

nesposobna za obavljanje bilo kakve aktivnosti, pogotovu od državnog

značaja.

Patološka mržnja neizmerenog intenziteta dominira njihovim psihičkim

funkcijama. Ona je duboko utkana u njihova bića. Stoga, spasimo mlade

naraštaje od takvih ljudi. Usmerimo ih ka istinskim vrednostima, kako

bi bili zdravi i sposobni da očuvaju ovu napaćenu Srbiju.

Jedinog mi brata, od 16 godina, ubili su četnici na najsvirepiji

način, a nije bio golja, probisvet, bez biografije. Bio je heroj, koji

je pao za slobodu svoga naroda.

Kada sam postala lekar specijalista, jedan broj četnika sam lečila,

jer kod mene nikad nije postojala patološka mržnja i mržnja uopšte. Ako

treba, i Vuku bih pomogla!!!

Dr Branka Jekić, Beograd

srpskenovineogledalo.co