Srbija ima najbolju reprezentaciju koja zaigrati neće

Na web-sajtu španske košarkaške lige (ACB) u poglavlju rezervisanom za našu reprezentaciju ispisan je naslov: Srbija – kakva katastrofa! To se ne odnosi na prognozu za Evropsko prvenstvo u Španiji (3-16. septembar), već na izostanak desetine vrsnih igrača koji iz raznih razloga nisu mogli da se stave na raspolaganje selektoru Zoranu Slavniću. Srbija će ovog leta imati dve sjajne petorke „na raspustu”: Predrag Stojaković (Nju Orleans, NBA), Nenad Krstić (Nju Džersi, NBA), Vladimir Radmanović (Los Anđeles Lejkersi, NBA), Kosta Perović (Golden stejt, NBA), Igor Rakočević (Taukeramika, Španija), Miloš Vujanić (Panatinaikos, Grčka), Dejan Milojević (Pamesa, Španija), Vule Avdalović (Pamesa, Španija), Bojan Popović (Unikaha, Španija), Uroš Tripković (Unikaha, Španija).

Stojaković, Krstić, Rakočević, Milojević, Avdalović i Tripković izostaju zbog povreda, Radmanović zbog prethodno zakazanog kampa u SAD, Perović da bi se što bolje spremio za prvu sezonu u NBA, Vujanić nije našao zajednički jezik sa selektorom, a Popović je bio „prekobrojan”.

Danas, na okupljanju državnog tima u Kovilovu, biće poznato i kakav će tretman dobiti Aleksandar Pavlović (Klivlend, NBA) ukoliko bude u mogućnosti da ovog leta igra za Srbiju. Kada su nedavno u Crnoj Gori tražili od svih košarkaša da se izjasne za koju će zemlju da igraju, Baranin Pavlović je bez dvoumljenja ponovio da je „Srbija jedina njegova reprezentacija”, ali nije precizirao da li će već ovog leta biti u mogućnosti da igra za nju.

Priče o „propadanju kulta reprezentacije” i „nedostatku patriotizma”, kojima se poslednjih godina često objašnjava kriza naše košarke, imaju malo veze sa suštinom problema, a mnogo više s novim okolnostima u vrhunskom sportu koji asovima nameće dodatne obaveze i dileme. Recimo, prošlog leta su neki hteli da Krstića „razapnu na krst” samo zato što nije hteo da „rizikuje 40-50 miliona dolara” (ostao „bez prebijene pare” zbog obeštećenja Partizanu, a tek narednog leta sklapa ugovor kojim se obezbeđuje za čitav život).

I ostale selekcije imaju slične probleme, a pogotovo naša bivša „braća” – Slovenci i Hrvati. Slovenački selektor Aleš Pipan ne može da računa na četvorku iz NBA – Brežeca, Nahbara, Vujačića i Udriha, kao i na proverene igrače poput Bećirovića, Milića, Ožbolta, Joksimovića i Maravića. Bek Bećirović, koji je s Panatinaikosom osvojio trostruku krunu (liga, kup, Evroliga), posle dugog razmišljanja morao je da odbije selektora koji mu je čak nudio poseban tretman zbog njegove stare povrede.

Hrvati su pretprošlog leta u Beogradu imali tim za medalju, ali su pod „čudnim” okolnostima izgubili u četvrtfinalu od Španije. Da su sada kompletni mogli bi da priprete i najvećim pretendentima na zlato – Špancima i Grcima, mada i bez moćne centarske trojke, Vujčić, Bagarić, Žižić, na kojoj bi mogli da im pozavide i mnogi NBA klubovi, imaju tim za respekt. Povrh svega, neizvesno je da li će doći prva zvezda ekipe Giriček. Recimo i to da je hrvatska javnost žestoko osula paljbu na one koji nisu mogli (ili hteli) da se odazovu selektoru Repeši.

Pored imena Dirka Novickog (Nemačka), junaka EP 2005. u Beogradu, Andreja Kirilenka (Rusija) i Tonija Parkera (Francuska) još stoje mali znakovi pitanja. Slična je situacija i s Mehmetom Okurom i Hidajetom Turkogluom (Turska). Kao vođe svojih reprezentacija ovi igrači, svi iz NBA, uvek su imali poseban tretman, pa tako mogu da dođu na pripreme i četiri nedelje pre šampionata.

Kada se govori o izostanku igrača, nije na odmet pomenuti „teoriju” našeg bivšeg trofejnog selektora Svetislava Pešića koji smatra da „ne dolaze uglavnom oni koji ne veruju u uspeh”. U prilog tome ide i činjenica da će samo Španija i Grčka doći u kompletnim sastavima, a obe pucaju od optimizma i ubedljivo najbolje stoje na kladionicama.