Haška bruka

Tužilaštvo Haškog tribunala progledalo je kroz prste ratnom komandantu muslimanske armije Rasimu Deliću, jer u optužnicu nije uvrstilo dokumente koji potvrđuju njegovu krivicu za zločine nad Srbima u BiH!

Ovo za Press RS tvrde odlično obavešteni izvori, koji dodaju da Karla del Ponte i saradnici čak ni u izmenjenoj optužnici protiv Delića nigde ne pominju "materijalne dokaze o odgovornosti muslimanskog glavnog komandanta za ubijanje zarobljenih Srba u logorima na području sarajevske regije".

- Izgledi da će Delić biti oslobođen sve su veći?! Sud je saopštio da skraćuje listu svedoka i vreme predviđeno za iznošenje dokaza protiv Delića. Možda je zbog toga tužilac i rekao da "nije siguran" da će Tužilaštvo uspeti da dokaže optužnicu - tvrdi sagovornik Pressa RS.

Podsetimo, u optužnici protiv Delića navodi se da je on 13. avgusta 1993. godine, samo pet dana pošto je postavljen na mesto komandanta Glavnog štaba Armije BiH, naredio da se u zoni odgovornosti 3. korpusa "najkasnije do 31. avgusta formira odred 'El mudžahid'". U sastavu tog odreda bili su mudžahedini iz islamskih zemalja.

- Tužilac Mandis je, međutim, "zaboravio" da u optužnicu uvrsti dokument 3. bataljona Vojne policije iz Zenice upućen komandi 3. korpusa 29. avgusta 1995. godine. U tom dokumentu komandir Besim Sirovina obaveštava da je "preuzeo" 11 boraca Teslićke brigade VRS, zarobljenih na ozrensko-vozućkom ratištu. Ti zarobljeni srpski borci vode se kao nestali jer im se izgubio svaki trag. Veruje se da su likvidirani - tvrdi naš izvor.

On kaže da je reč o Veliboru (Slobodana) Tošiću, Vinku (Koste) Aksentiću, Igoru (Gregora) Goljevcu, Veliboru (Mirka) Pribičeviću, Veliboru (Mirka) Šikaniću, Vladi (Milovana) Čučiću, Goranu (Ranka) Stokanoviću, Petku (Todora) Mariću, Krstanu (Petra) Marinkoviću, Miodragu (Ranka) Samaru i Dušku (Ilije) Pejičiću.

CRNO NA BELO... Naredbu o formiranju "El mudžahida" potpisao Rasim Delić

- Delić je kao komandant Glavnog štaba morao da zna za šta se dešava. Njegova odgovornost veća je samim tim što je on naredio formiranje odreda "El mudžahid". Drugo, Delić je 26. avgusta 1995. godine naredio akciju oslobađanja Ozrena i Vozuće - kaže sagovornik Pressa RS.

Naš izvor tvrdi da ima mnogo materijalnih dokaza koje Tužilaštvo Haškog tribunala nije uvrstilo u optužnicu.

- Pre svega, tu su dokazi o maltretiranju srpskih zarobljenika u prostorijama pored stadiona Fudbalskog kluba "Iskra" u Bugojnu, zatim slučaj iz Travnika, kada su, u jesen 1994. godine, zarobljeni Miroslav Lekić i njegovih desetak saboraca, te još deset civila, radnika šumskog gazdinstva "Gorica - Šipovo".

Postoje dokazi da je zarobljeni šumski sekač Danilo Marjanac preminuo od posledica premlaćivanja u Bugojnu, a ostali su na ivici života razmenjeni u mestu Turbe kod Travnika - kaže naš sagovornik.

On je uveren da je Tužilaštvo namerno sakrilo te dokaze da bi optužnica protiv Rasima Delića bila "što tanja".

- Ti dokazi se sklanjaju da se ne bi poremetila ravnoteža zločina u BiH. To znači da i dalje treba da se zadrži slika po kojoj su za zločine gotovo isključivi krivci Srbi. Postoji još sijaset dokumenata koji teško optužuju generala Delića, ali za te papire Hag kaže da nisu dovoljno relevantni da se nađu u optužnici. Verovatno zato što su žrtve divljanja Delićevih hordi isključivo Srbi - tvrdi izvor Pressa RS.

Znao za logore

Komandant Glavnog štaba muslimanske Armije Rasim Delić znao je za postojanje logora za Srbe širom BiH.
- Postoje dokumenti koji potvrđuju da je znao za logore u "Elektrotehni", "Udarniku" i "Bazenima" u Brezi. Delić je, takođe, morao da zna i za postojanje logora "Silos", "Krupa" i "Osnovna škola 9. maj'" u kojima je bilo zatočeno oko 700 Srba. Većina njih ostala je u logorima sve do 27. januara 1996. godine - dva meseca posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma - tvrdi naš izvor.