Venčanje sa carstvom i narodom: Kako su krunisali ruske careve

Odakle potiče reč „car”? Šta je ideja carstva značila za Ruse i kakva je bila simbolika carske titule u Rusiji?

Reč „car” potiče od latinske titule rimskih careva: Caesar. U istočnoslovenskim spomenicima pojavljuje se od 11. veka. Rusi su vizantijskog vladara nazivali carem. Reč je takođe korišćena da označi biblijske i drevne kraljeve.

Ali Rusi nisu druge strane vladare nazivali carevima, čak ni ironično. Njih su nazivali kraljevima, kraljicama, imperatorima, šeicima, maharadžama itd. Ruski vladari su titulu imperatora za sebe uveli 1721. godine (prvi imperator bio je Petar Veliki), ali njih su i dalje nazivali carevima. 

Veliki knez Ivan Veliki (1440-1505) sebe je u diplomatskoj prepisci nazivao carem, imperatorom i kesarom. Ivanov sin Vasilije III, kojeg je 1514. rimski imperator Maksimilijan I zvanično priznao za cara, nastavio je da koristi očeve titule. Ali prvi zvanično krunisani ruski car bio je Ivan IV Grozni(1530-1584).

 

Legion Media

Simbolika  

Iako reč „car” potiče od reči „Cezar”, carska titula u Rusiji nosi sasvim drugačiju simboliku, i to pravoslavnu.  Tokom ceremonije krunisanja car je „pomazan na carstvo”. Sveštenik je miropomazao monarha tako što je uljem (mirom) nanosio znak krsta na njegovo čelo, oči, nozdrve, grudi i obe strane šaka.  

Valjentin Serov, Miropomazanje imperatora Nikolaja Aleksandroviča u Uspenskom hramu

Ruski Muzej

Od tog trenutka car je postajao jedinstvena osoba: delom mirjanin, delom sveštenik. On je bio jedini mirjanin koji je mogao da prođe kroz Carske dveri u crkvi i da sa sveštenicima boravi u oltaru, što se dešavalo samo prilikom njegovog krunisanja. To znači da je biti car značilo veliku borbu i posvećenost koja se povezivala sa sveštenstvom. Ruski pravoslavci su verovali da su svetovno i duhovno, crkva i država povezani u ličnosti cara, koga je Gospod pozvao na „venčanje” sa carstvom i narodom.

Krunisanje cara

U Rusiji novi vladar je preuzimao sve carske privilegije i obaveze odmah po dolasku na vlast. Krunisanje, koje se pažljivo pripremalo i bilo veoma skupo, održavano je kasnije, ponekad čak i godina dana posle ustoličenja.

 

Sputnik

Ruski carevi krunisani su u Moskvi. Ceremonija je bila masovna, duga, raskošna i prisustvovali su joj svi velikaši. Car (i njegova supruga carica, ako je postojala) polazili su sa Crvenog trema u Kremlju i odlazili u Uspensku crkvu. Tu je cara pomazao ruski patrijarh, ali krunu je sam stavljao sebi na glavu, jer je strogo pravilo rituala nalagalo da se car neće savijati ni pred kim, pa čak ni pred poglavarem Pravoslavne crkve.

Krunisanje imperatora Nikolaja Drugog i Aleksandre Fjodorovne

Državni muzej Ermitaž

Posle krunisanja car je sedao na tron i krunisao svoju ženu najpre svojom krunom, zatim joj stavljajući na glavu njenu supružničku krunu. Tokom rituala njegova žena je klečala na jastuku pored trona. 

 

Public domain

Car i carica su zatim primali pomazanje i pričest. Car je pričest primao izdvojeno, kao što čine sveštenici. Bio je to jedini put kada se car, ili bilo koji pravoslavni mirjanin, mogao pričestiti na taj način. Zatim je car izgovarao zakletvu u kojoj se zaklinjao da će čuvati monarhiju i vladati pravedno. 

Tokom obreda izgovarane su brojne molitve i obavljane simbolične radnje kao što je predaja carskih regalija: krune, skiptara i orba, kao i državne zastave. Posle krunisanja sledilo je veliko slavlje. U čast novog cara privremeno su smanjivani porezi i nameti, pomilovani zatvorenici i proglašen je trodnevni narodni praznik.

 

Getty Images

Georgij Manajev, Russia beyond