Prednacrt budućeg građanskog zakonika Srbije već je završen, ali je neizvesna njegova dalja sudbina. Naime, Vlada Srbije donela je još u julu prošle godine odluku o prestanku rada komisije za izradu GZ, a još nema odgovora na pitanje da li će uskoro biti utvrđen predlog budućeg zakonika koji bi bio prosleđen Narodnoj skupštini na glasanje, piše Politika.
U Ministarstvu pravde rečeno nam je da oni nisu nadležni za buduću sudbinu prednacrta GZ, ali da su 2015. godine na svom sajtu objavili tekst koji je bio dostupan za javnu raspravu. Kada je reč o vladi, izvesno je da ona neće pre izbora odlučivati o ovom važnom zakonskom projektu.
Podsetimo, prednacrt GZ objedinjuje opšti deo građanskog prava, obligacione odnose, stvarno pravo, porodične odnose i nasledno pravo. I dok su stručnjaci naglašavali da je njegova najveća vrednost u usavršavanju načela građanskog prava i sve brojnijih modernih ugovora u poslovnom svetu, dotle je javnost bila najviše zainteresovana za pitanja iz oblasti porodičnih odnosa – odnos roditelja i dece, mogućnost izjednačavanja imovinskih prava partnera iz istopolnih vanbračnih zajednica, surogat materinstvo i eutanaziju.
Sada se, kako saznajemo, razmatra mogućnost da ova sporna pitanja budu rešena posebnim zakonima.
Na „Kopaoničkoj školi prirodnog prava – Slobodan Perović”, održanoj pre nepunih mesec dana, ovoga puta to nisu bile istaknute teme, ali je škola na indirektan način poslala poruku time što je drugu nagradu „Profesor Slobodan Perović” dodelila studentu Davidu Vučiniću sa Pravnog fakulteta u Beogradu, koji se jasno u svom stručnom radu opredelio protiv legalizacije eutanazije u Srbiji. Nagrađeni student je naglasio da predlozima za aktivnu direktnu eutanaziju treba reći „ne”.
Takva eutanazija u najvećem broju zemalja ne samo da nije dozvoljena već je propisana kao posebno krivično delo. U našem Krivičnom zakoniku inkriminisana je kao „lišenje života iz samilosti”, sa zaprećenom kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.
„Niko nema prava da drugu osobu liši života, ma kako loš taj život bio”, naveo je Vučinić.
Poznato je da je i profesor dr Slobodan Perović, koji je bio na čelu komisije za izradu prednacrta GZ, zastupao stav da eutanaziju ne treba legalizovati, zbog mogućnosti da „pravo na dostojanstvenu smrt” bude zloupotrebljeno.
Posle smrti profesora Perovića, u februaru prošle godine, komisija je nastavila rad, na čelu sa profesorom dr Miodragom Orlićem, koji je javnosti obrazložio da zakonodavac treba da razmotri mogućnost uvođenja ovog prava, pod strogo propisanim uslovima. Isto tako, ponovo je aktuelizovano i pitanje uvođenja pravila o „rađanju za drugoga” – surogat materinstva. Nekoliko meseci kasnije, međutim, vlada je donela odluku o prestanku rada komisije.
Predsednica Kopaoničke škole profesor dr Jelena S. Perović Vujačić naglasila je u decembru, na svečanom otvaranju susreta pravnika, da prednacrt GZ ostaje zabeležen i dokumentovan i time dostupan javnosti.
„Za vreme profesora Slobodana Perovića izrađen je prednacrt građanskog zakonika Republike Srbije, koji je publikovan i dostavljen na javnu raspravu. Objavljivanjem ovog dela omogućeno je da se povuče jasna granica između prednacrta GZ koji je izrađen za vreme profesora Slobodana Perovića i svega onoga što će uslediti posle njegovog odlaska. Kada je reč o daljoj sudbini prednacrta, upućujem reči profesora Perovića: Velike kodifikacije na prestaju da žive – rekla je prof. dr Jelena S. Perović Vujačić.
Podsetila je da je Kopaonička škola rodno mesto prednacrta GZ, jer su prvi bitni koraci u pravcu izrade ovog velikog zakonskog projekta učinjeni upravo u okviru rada na katedrama ove škole. Na poslednjim susretima na Kopaoniku bilo je najviše reči o obligacionom pravu, ali nije bilo zaključaka koje se odnose na najosetljivija pitanja iz oblasti porodičnog prava.
Aleksandra Petrović, Politika 
