Zvezde nad Donbasom

I tako je završen festival fantastike „Zvezde nad Donbasom“, koji sam posetila drugi put. Želim odmah da se zahvalim Javnoj komori DNR-a, koja je organizovala konvenciju i pozvala me, i Javnoj komori LNR-a, zahvaljujući kojoj je postalo moguće doći. Bez njihove pomoći ništa se ne bi dogodilo.



Uprkos pretnji od koronavirusa, sve je bilo mnogo veće i bogatije, tako da nisam morala da se odmaram, što mi je bilo drago. Imala sam nekoliko susreta sa učenicima škola u Donjecku i Makjejevki. Moram reći da ovi susreti nisu običan rutinski događaj, već najstvarnija zanimljiva komunikacija i pokušaj da se nešto nauči, jedni od drugih. Da, tačno. Ako neko misli da zrela sveznateljica, greši. Zapravo, veoma se bojim davati intervjue i razgovarati sa javnošću. Stoga su drugovi, na čija pitanja je trebalo odgovoriti, postali moji učitelji, a ne slušaoci. I želim da im se zahvalim, kao i da im poželim kreativan uspeh i samopouzdanje. Sve će sigurno uspeti!

Takođe sam uspela da navratim u posetu donjeckoj modnoj dizajnerki Svetlani Topalovoj i dodirnem tajnu, diveći se njenoj novoj kolekciji „Iris“ izbliza. Sada se radujem kraju pandemije kako bi ceo svet mogao da podeli moja osećanja ceneći ove delikatne, nežne haljine.



A sa umetnicom i učesnicom festivala Marijom Volkovom i operskom pevačicom Anom Bratus posetila sam umetnički muzej. Ako neko još ne zna, u Donjeckom muzeju izloženi su radovi mnogih poznatih umetnika, pa je zadovoljstvo posete zagarantovano. Inače, u jednoj od sala nalazi se ekspozicija posvećena Velikom otadžbinskom ratu, koja je jednostavno obavezna za upoznavanje sa njom. Jer to ne možete zaboraviti. Nikad.

Ali ovo je sve o tome kako je konvencija prošla za mene, a zapravo je bilo mnogo više predavanja, majstorskih tečajeva, čitanja i sastanaka sa omiljenim autorima u programu „Zvezde ...“. Svako je za sebe mogao da pronađe upravo ono što mu je zanimljivo: da nauči nešto korisno, nauči nešto novo ili samo da uzme autogram. Autogram - to takođe može biti mali san i prvi korak ka književnom Olimpu.



Generalno, čini mi se da kada ovaj festival ne bi postojao, sigurno bi ga trebalo izmisliti. Ne samo zato što je dizajniran da kod dece razvije ljubav prema čitanju i kreativnosti, ne. Mora postojati da bi celom svetu pokazao pravi Donbas. Njegove suze kada je spisateljica Marinela Mondaini slušala priču o godišnjoj akciji „Anđeli Donbasa“, tokom koje se fenjeri sa upaljenim svećama vinu u nebo kako bi „osvetlili večernje nebo na kojem su deca koja su otišla“, kako objašnjavaju deci. Iskreno oduševljenje pružili su im Aleksandar Peterson i Mihail Bašakov kada su mi pričali o svom silasku u pravi rudnik. Žalosna tišina kod spomenika poginulima u ovom ratu i vesela buka Bulevara Puškina u Donjecku. 

Želim da svi znaju da Donbass živi dalje. Donbas će živeti. I nastaviće da osvetljava zvezde u srcima njegovih stanovnika i gostiju. A „Zvezde nad Donbasom“, poput Polarne zvezde, pokazaće put do naše voljene zemlje.

Faina Savenkova je najmlađi član Saveza pisaca Luganske Narodne Republike. I šampion u tekvondou. Ima samo 11 godina i završava šesti razred. . Faina piše pozorišne komade i priče. Objavljivali su je poznati časopisi iz Rusije i LNR-a, dobitnik je nekoliko nagrada.