Kako su nemačke „kamikazeˮ terorisale Crvenu armiju

Svi su čuli za japanske pilote-samoubice, takozvane „kamikazeˮ, koji su obarali američke avione zabijajući se u njih i tako odlazili u smrt. Ali retko ko zna da oni nisu bili jedini piloti koji su svesno učestvovali u samoubilačkim misijama. U Trećem rajhu osnovana je slična jedinica fanatika koja se borila protiv sovjetske vojske, piše Russia beyond.

Eskadrila „Leonidaˮ

„Dobrovoljno pristajem da stupim u grupu samoubica kao pilot navođene bombe. Potpuno sam svestan da će učešće u ovakvoj aktivnosti dovesti do moje pogibijeˮ, – ove reči su stajale u izjavi o prijemu u 5. eskadrilu 200. eskadre bombardera Luftvafe, čiji je zadatak bio da po cenu života nemačkih pilota zaustave napredovanje savezničkih snaga. Tokom čitavog rata njoj se priključilo preko 70 dobrovoljaca.

Zanimljivo je da se ideja o osnivanju jedinice samoubilačkih pilota kod Nemaca pojavila ranije nego u Japanu. Još u februaru 1944. godine nju su izneli najbolji diverzant Trećeg rajha Oto Skorceni i oficir Luftvafe Hajo Herman, a podržali su je rajhsfirer SS-a Hajnrih Himler i ugledni probni pilot Hana Rajč. Upravo je ona ubedila Hitlera da izda naređenje o početku projekta „Zelbstopferˮ (nem. Samopožrtvovanje).

Hana Rajč

German Federal Archives

Nezvanično je 5. eskadrila nosila ime „Leonidaˮ u čast kralja Sparte koji se prema legendi zajedno sa 6 hiljada vojnika hrabro borio i poginuo u neravnopravnoj bici protiv 200 hiljada Persijanaca 480. godine pre nove ere kod Termopila. Takva herojska samopožrtvovanost očekivala se i od nemačkih pilota.

U potrazi za najsmrtonosnijim oružjem  

Nisu svi u Luftvafe delili ideju Hane Rajč o fanatičnom samopožrtvovanju. Komandant 200. eskadre bombardera, u čijem sastavu se nalazila i eskadrila „Leonidaˮ, Verner Baumbah bio je protiv uzaludnog uništavanja aviona i ljudskih života.

On je predložio da se primeni projekat „Mistelˮ (Imela), poznat i pod nazivom „Tata i sinˮ. Za bespilotni bombarder prepun eksploziva Ju-88 bio je pričvršćen laki lovac čiji je pilot upravljao sa obe letelice. Prilikom dolaska na cilj, on bi otkačio bombarder koji bi se srušio na neprijatelja, a sam bi se vratio u bazu.

Fieseler Fi 103R Reichenberg

Public Domain

Međutim, spori „Mistelˮ bio je laka meta za savezničke lovce i ograničeno se primenjivao na Zapadnom i Istočnom frontu. U 5. eskadrili nije masovno korišćen.
|
U borbi

Zbog neprekidnih sporova između komandanata Luftvafe, nemogućnosti da postignu dogovor i izaberu najefikasniji avion-oružje za svoje pilote-samoubice, eskadrila „Leonidaˮ nije postala neka zastrašujuća sila.

Messerschmitt Me 328 B

Xufanc (CC BY-SA 3.0)

U samoubilačke misije njeni piloti su krenuli tek krajem rata, kada se Crvena armija već približavala Berlinu. Oni su pritom koristili sve avione koji su im ostali na raspolaganju. Uglavnom su to bili lovci Meseršmit Bf-109 i Foke-Vulf Fw-190, nabijeni eksplozivom i sa polupraznim rezervoarima, jer nisu planirali povratak.

Nemački Focke-Wulf Fw 190 A koji je juna 1942. greškom sleteo u Britaniju

Imperial War Museums

Ciljevi nemačkih „kamikazaˮ bili su mostovi koje je sovjetska vojska izgradila preko Odre. Kako je tvrdila nacistička propaganda, u takvim napadima 35 pilota-samoubica uspelo je da poruši 17 mostova i prelaza. Dok su u stvarnosti oni uništili samo železnički most u Kostšinu.   

Izazvavši samo izvesnu pometnju u jedinicama Crvene armije, eskadrila „Leonidaˮ nije mogla da postigne značajnije rezultate. Kada su 21. aprila sovjetske snage prišle gradu Jiterbogu, gde se nalazila baza samoubilačkih nemačkih pilota, letovi su prekinuti, vojnici evakuisani, a jedinica je praktično prestala da postoji.

Boris Jegorov, Russia beyond