Dobro došli u kosovsku klopku

Ovih dana elektronski dnevnik «Utro» objavio je članak Natalje Serove «Dobro došli u kosovsku klopku». Preporučujemo vašoj pažnji njegovo kratko izlaganje.
Problem statusa pokrajine, kao i izbor scenarija njegovog rešavanja povezani su ne samo sa pitanjem o daljoj sudbini nepriznatih država ili perspektivama evropskog separatizma kojem će, van svake sumnje, biti dat dopunski podstrek ukoliko Se Zapad, kao i pre, bude oslanjao na famozni Ahtisarijev plan.
Uostalom, ovaj efekt domina neće zahvatiti samo Rusiju. Eksperti govore da će otcepljenje Kosova ode Srbije izaszvati rast radikalnih raspoloženja medju ponovo uvredjenim i poniženim Srbima. U beogradskoj eliti ni danas nema jedinstva. Raskol je evidentan i u rukovodstvu zemlje: predsednik Boris Tadić je pristalica evrointegracije, dok je premijer Vojislav Koštunica njen protivnik. Pasionarnost balkanskih naroda, pre svega Srba, izaziva stalnu zabrinutost «starih Evrop-ljna». Projekat pripitomljavanja i umirivanja Balkana koji je razradila EU počiva na premisi da će rayvoj privrede i poobljšanje standarda stanovništva stišati strasti. Ali težnja EU da likvidira žarište stalne napetosti na Balkanu putem stimulisanja jednih i poni-žavanja drugih može da dovede do dijametralno suprotnog efekta.
Ne bi se reklo da evropske metropole i Brisel nisu svesni toga, pogotovo što će nezavisnost Kosova postati presedan uspešne borbe ne samo za nezavisnost teri-torije na kojoj živi homogena nacionalna manjina. Sve je znatno ozbiljnije. Suština problema je u tome što status nezavisne države dobiti teritorija koju su, umesto proterane državotvorne nacije koja je ovde živela tokom više vekova, relativno nedavno – sa istorijskog gledišta — naselili pripadnici drugog naroda. Zato je kosovski presedan opasan ne samo zato što će poslužiti kao primer za «stare» separatiste poput Iraca i Škota u Britaniji, Korzikanaca u Francuskoj, Baska i Katalonaca u Španiji, Valonaca u Belgiji i Madjara u Rumuniji i Slovačkoj. Kudikamo je ozbiljnijua pers-pektiva «narodnooslobodilačke borbe» Indijaca i Pakis-tanaca koji zbijeno žive u Velikoj Britaniji, Turaka ili Kurda koji su se skrasili u Nemačkoj ili Arapa koji stanuju u pariskom predgradjima.
Redovni sukobi i pogromi, kao i već rutialne plajervine autiomobila sve manje liče na obično huliganstvo. Kada arapska omladina hekatombom proslavlja glavni naci-onalni praznik Francuske, Dan zauzeća Bastilje i u vatri sagorevaju 3 stotine automobila, u pitanju je ne banalni kriminal, nego politička akcija, preteča buduće borbe za novu podelu Evrope. U Istočnoj Evropi ovaj problem još nije poprimio tolike razmere, ali prvi koraci u tom pravcu već su učinjeni.
Po svemu sudeći, Vašington je jedini igrač čija zainteresovanost za konačno rešenje kosovskog problema ne izaziva nikakve sumnje. Pošto u pokrajini još nema ni početaka sopstvene državnosti, projekat fomiranja marionetske vlade sasvim je perspektivan. Brisel će u potpunom skladu sa Ahtisarijevim planom rešavati probleme, dok će Vašington stajati na kormilu.
Na teritoriji Kosova već funkcioniše jedna od najvećih američkih vojnih baza, «Bondstil». A vojna pristutnost na Balkanu plus administrativni mehanizmi poput mari-onetske vlader u Prištini omogućiće Amerikancima da ne samo kontrolišu region, posebno transbalkanski naftovod AMBO koji treba da se pusti u saobraćaj 2010. godine, već i da učvsti svoje pozicije u Evropi.
Konflikt izmedju Kosova i Srbije koji tinja uklapa se u od strane Vašingtona omiljenu koncepciju kontrolisanog haosa koji, sa svoje strane, može da postane veoma efikasan instrumenat za slabljenje stare Evrope i nametanje volje SAD Evropskoj uniji.