RT: SAD bi mogle uzeti avganistanske nacionalne rezerve, ali njihova pretnja izolacijom talibana „nema veze sa realnošću“

Pariz je isto tako ukazivao na Vašington pri snošenju krivice. Ministar odbrane Florens Parli distancirala je svoju vladu od onoga što se događa, rekavši da nije bila u Avganistanu od 2014. godine i da „nema paralele sa američkim učešćem“.

 

U Italiji je desničarski političar Đorđia Meloni osudila američku Demokratsku stranku, rekavši da su se događaji u Avganistanu odigrali prema „ciničnoj doktrini Obama-Klinton-Bajden: `Ako ne možete pobediti, stvorite haos.“

Sa raspoloženjem poput onih preko Atlantika, Vašingtonu će možda biti teško da pruži podršku koordinisanoj kampanji izolacije, čak i ako zemlje poput Velike Britanije dele isti cilj.

 

SAD su daleko od toga da im nedostaje poluga. Nakon pada Kabula, Vašington je saopštio da talibani neće dobiti pristup avganistanskim nacionalnim rezervama koje se drže na bankovnim računima koje kontrolišu SAD, a koje su u aprilu procenjene na 9,4 milijarde dolara.

Kao što Iran ili Venecuela mogu potvrditi, SAD se ne dvoume oko toga da preuzmu raspolaganje sa stranim sredstvima koja pripadaju zemljama koje su u sukobu sa Amerikom. Novac bi mogao otići na isplatu velike odštete žrtvama talibana ili bi se mogao predati nekoj avganistanskoj vladi u egzilu koju vodi  Muhamed al Gvaido, na primer.

Ali takvi oblici uticaja možda nisu tako dobro sredstvo za uticaj na politiku ljudi, koji su se dve decenije borili protiv vojnog prisustva NATO-a u svojoj zemlji. Kako je rekao Kurt Volker, bivši američki ambasador u NATO-u, pretnje talibanskom izolacijom "nema veze sa realnošću". Fundamentalistička ideologija pokreta i napredak u reputaciji proterivanjem zapadnih vojnika „vredi mnogo više od budžeta za pomoć“, dok su SAD možda „one koje se zapravo osećaju izolovanije“ nakon haotičnih scena u Kabulu.

Izvor: RT