Kako sovjetski tenkovi zamalo nisu zarobili Hitlera 1943. godine

20. februara 1943. godine u predgrađu grada Zaporožja na jugoistoku Ukrajine u dubokoj pozadini nemačke vojske iznenada su se pojavili sovjetski tenkovi. Neočekivani prodor ruskih snaga preplašio je komandu Vermahta, jer se u tom trenutku u slabo zaštićenom gradu nalazio lično firer Adolf Hitler, piše Russia beyond.

 

German Federal Archives (CC BY-SA 3.0 DE)

Munjeviti prodor

Krajem januara sovjetske snage su započele Vorošilovgradsku operaciju, poznatu i kao operacija „Skok“, čiji je cilj bilo oslobođenje teritorije Donbasa od Nemaca. Moskva je očekivala brzu pobedu, potcenjujući, kako se ispostavilo, snage i mogućnosti neprijatelja.

Najuspešnije je dejstvovao 25. tenkovski korpus generala Petra Pavlova, koji su činile tri tenkovske i jedna motorizovana brigada, kao i protivvazdušno-artiljerijski puk. Oni su usiljenim maršem za manje od deset dana prešli preko 300 kilometara preko teritorije tri ukrajinske oblasti, oslobodivši usput nekoliko desetina naselja.

Petr Pavlov

Public Domain

Takav uspeh je, ipak, imao i negativnu stranu: tenkisti su se veoma udaljili od svojih puteva za snabdevanje. 17. februara Pavlov, koji se nalazio u rejonu grada Lozovaja, izvestio je komandu 6. armije:  „Tenkovi imaju po pola rezervoara goriva. Zbog nedostatka goriva ne mogu nastaviti dalje.“ Ubrzo je korpus, ipak, nastavio dalje prema Dnjepru, ali sada već sa umanjenom snagom. 

Na nekoliko kilometara od Hitlera

Istog dana Adolf Hitler je napustio svoju bazu „Vervulf“ (Vukodlak) u blizini grada Vinica u centralnoj Ukrajini i avionom došao u Zaporožje u štab komandanta Grupe armija „Jug“ feldmaršala Eriha fon Manštajna, kako bi sa njim razmotrio stratešku situaciju.

„Trećeg dana našeg boravka tamo, kada sam došao na doručak, saznali smo da su Rusi probili front kod Dnjepropetrovska. Glavni put kojim su oni napredovali vodio je upravo prema Zaporožju i prolazio pored aerodroma gde se nalazio naš avion“, prisećao se lični Hitlerov pilot Hans Bauer: „Sve snage na aerodromu angažovane su za njegovu zaštitu, ali odbrana nije izgledala baš pouzdano: nismo imali ni artiljeriju, ni protivtenkovsko naoružanje“.

Hans Bauer

Public Domain

20. februara u okolini Zaporožja pojavilo se nekoliko desetina sovjetskih tenkova 25. korpusa. „Ruski tenkisti su se našli na pet kilometara od aerodroma, kada im je put preprečio oklopni voz sa protivvazdušnim naoružanjem. Istovremeno sa aerodroma su uzleteli avioni za podršku“, rekao je na saslušanju general Rajner Štael, zarobljen 1944. godine.

Ubrzo je na aerodrom stigao Hitler, za čiju je hitnu evakuaciju sve bilo spremno. „Naša tri Kondora sa već ugrejanim motorima su uzletela u vazduh. Istovremeno smo videli kako na sletanje prilaze dva ogromna aviona sa šest motora koji su doneli protivtenkovsko naoružanje“, pisao je Bauer. 

 

German Federal Archives (CC BY-SA 3.0 DE)

„Između nas i naših neprijatelja nije se nalazila nijedna jedinica! Zato mi je veoma laknulo kada je Hitler uveče tog dana avionom otišao u svoju bazu“, istakao je Manštajn u svojoj knjizi „Izgubljene pobede“.      

Na veliko iznenađenje Nemaca sovjetski tenkisti nisu ni pokušali da se probiju na aerodrom. Kako se uskoro ispostavilo, prosto im je ponestalo goriva. Po mišljenju Bauera, oni su mogli da ga nabave na aerodromu, ali, ugledavši na stotine aviona, procenili su da će naići na žestok otpor. „Iz tenkova su izašli vojnici i ostavili ih na tom mestu. Da li bi to isto učinili da su znali da se u tom trenutku na aerodromu nalazi Hitler?!“ – pitao se lični firerov pilot.

Uništenje prodora

General Štael, koji se narednog dana u bazi „Vervolf“ sastao sa Hitlerom, kasnije je rekao da je firer bio „nasmrt preplašen“, jer zamalo nije dospeo u ruke sovjetskih tenkista. Naredio je Manštajnu da se neprijateljske snage bez odlaganja unište.

U rejon prodora upućene su velike snage, uključujući elitne oklopne divizije SS-a  (1. SS divizija „Telesna garda Adolfa Hitlera“ i 3. SS divizija „Mrtvačka glava“), kao i motorizovanu diviziju Vermahta „Velika Nemačka“ pojačanu tenkovima  „Tigar“. Već 21. februara korpus Pavlova odsečen je od ostatka sovjetske vojske i tokom skoro dve nedelje bio prinuđen da vodi teške borbe, okružen neprijateljskim snagama.

 

Public Domain

Tenkisti su u malim grupama uspevali da se probiju do svojih, spaljujući tenkove koji su ostali bez goriva.  Pavlov je ranjen i uskoro zarobljen. Do kraja rata ostao je u nemačkom zarobljeništvu.

Hitler je bio šokiran ovim incidentom, a po njega povoljan ishod nazivao  je „nečuvenom srećom“. Ipak, još nekoliko puta je dolazio na okupiranu sovjetsku teritoriju, sve dok sovjetska ofanziva na zapad takve posete nije potpuno onemogućila.

Boris Jegorov, Russia beyond