Povodom odluke o otvaranju predstavništava Srpske u Briselu i Zagrebu

BITI na pravom mjestu u pravo vrijeme danas podrazumijeva biti u Briselu.

Sredstva koja se nude kroz pretpristupne fondove Evropske unije, a koji su - između ostalog - namijenjeni za brzi ekonomski razvoj na našim prostorima, nisu dovoljno iskorišćena.

Svjesna neophodnosti saradnje sa zemljama-članicama Evropske unije, Vlada Republike Srpske nedavno je donijela odluku o otvaranju predstavništava Srpske u Briselu i Zagrebu.

Ova odluka nije naišla na razumijevanje i odobravanje političara iz Sarajeva, a prije svih ministra inostranih poslova BiH Svena Alkalaja.

- Na osnovu amandmana 32. Ustava Republike Srpske, kojim Republika uređuje i osigurava međunarodnu saradnju, osim one koja je prenesena institucijama BiH, i na osnovu člana 80. republičkog Ustava, njen predsjednik ukazom, na prijedlog Vlade, postavlja i opoziva šefove predstavništava Srpske u inostranstvu. Na osnovu Ustava Srpske Vlada je donijela i Uredbu o bližim uslovima za obrazovanje i rad predstavništava Srpske u inostranstvu, što je sve zajedno bilo osnova da ovakva odluka i bude donesena - objasnila je potpredsjednik Vlade i ministar za ekonomske odnose i koordinaciju Jasna Brkić.

Prema riječima ministarke, predstavništva će biti osnovana kako bi obavljala poslove za potrebe Republike Srpske u oblastima ekonomske, naučne, kulturne, obrazovne, sportske i drugih oblika saradnje sa subjektima u inostranstvu.

Otvaranjem predstavništva u Belgiji, navela je Jasna Brkić, Republika Srpska nastavlja da slijedi pozitivnu praksu regija u okruženju, koje imaju veliki broj svojih kancelarija u Briselu. One putem njih ostvaruju kontakte i međusobnu saradnju i pomažu da ove regije, preko svojih predstavnika, imaju stalne kontakte sa institucija Evropske unije, zaduženim za različite oblike saradnje sa regionalnim ili lokalnim zajednicama.

Ministar Brkić je naglasila da je - za sada - donesena odluka o otvaranju pomenutih predstavništava, a da će - s obzirom na obavezu poštovanja određene procedure prilikom registracije predstavništva prema zakonima i odredbama zemlje domaćina - biti procijenjen i iznos potrebnih sredstava za rad, kao i kadrovski i materijalno-tehnički preduslovi.

Govoreći o stepenu iskorišćenja sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije, Jasna Brkić je izrazila nadu da će, iako BiH nije potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, sredstvima iz ovih fondova biti finansirani programi i projekti zemalja Balkana.

Za period 2007-2013. godine obezbijeđeno je nekoliko milijardi evra za finansijsku pomoć zemljama koje žele da se pridruže Evropskoj uniji, među kojima je i BiH.

- Svi želimo da, u što većoj mjeri, iskoristimo sredstva koja su na raspolaganju BiH. Od planiranih 62,1 milion evra u ovoj godini, do sada je kroz projekte odobreno 49,7 miliona, što ukazuje na činjenicu da je 12,4 miliona evra, namijenjenih BiH, ostalo neiskorišćeno. Nastojaćemo da ta sredstva iskoristimo u oktobru ove godine - dodala je ministarka Brkić.

Potpredsjednik republičke Vlade i ministar za ekonomske odnose i koordinaciju podvukla je da Republika Srpska nedovoljno organizovano učestvuje u predlaganju svojih projekata za finansiranje iz fondova Unije. Jedan od ključnih razloga za ovakvo stanje je nedovoljna izgrađenost kapaciteta i osposobljenost ljudi.

- Vlada je, razmatrajući informaciju o pomenutim sredstvima, zadužila sva ministarstva da prime nove radnike, prije svih visokoobrazovane, mlade ljude. Oni će biti dodatno osposobljeni i usavršavani specifičnim znanjima, kako bi mogli kvalitetno da rade u timovima za programiranje i razvoj projekata i kako bi svoja znanja i iskustva mogli da prenesu na druge - istakla je Jasna Brkić.

Jedan od najvažnijih razloga za otvaranje predstavništva u Briselu je da Republika Srpska u njoj ima stručne ljude, koji će pružati svu neophodnu informativno-savjetodavnu i stručnu pomoć, podršku i znanje za kandidovanje projekata za finansiranje iz fondova Unije.

Od kancelarija Srpske u Briselu i Zagrebu najviše očekuju privrednici.

U republičkoj Agenciji za mala i srednja preduzeća odluku o otvaranju predstavništva u Briselu ocijenili su kao odličan potez republičke Vlade. Upravo zbog neznanja i manjka informacija o procedurama za kandidovanje projekata, mnogi od njih nisu dobili zeleno svjetlo.

- Sada, kada na pravom mjestu budemo imali stručne ljude, biće smanjen rizik od neprihvatanja projekata, što je od velikog značaja za domaću privredu - smatra direktor Agencije Nikola Vukmirović.

Predsjednik Privredne komore Republike Srpske Borko Đurić rekao je za "Glas Srpske" da je otvaranje kancelarije u Briselu pravi način za dobijanje kvalitetnih i blagovremenih informacija, potrebnih za kvalitetan nastup naše privrede na tržištu Evropske unije.

On je istakao da je republička Vlada dobro procijenila potrebu i značaj regionalnog razvoja i saradnje.

NEMA PARALELIZMA

Pored kancelarije u Briselu, Vlada Republike Srpske se opredijelila da otvori predstavništvo i u Republici Hrvatskoj, prevashodno zbog unapređenja privredne saradnje, ali i zbog iskustava i dobrih rezultata koje ova susjedna zemlja ima u evropskim integracionim procesima.

- Hrvatska je veoma značajan spoljnotrgovinski partner BiH. Njena preduzeća, roba i usluge prisutni su na tržištu Srpske, a naš interes je da i domaći privredni subjekti budu u većoj mjeri zastupljeni na hrvatskom tržištu - rekla je Jasna Brkić.

Ministarka je istakla da BiH ima misiju u Briselu, kao i kancelariju pri NATO-u, koje obavljaju poslove iz svojih nadležnosti. Prema riječima Jasne Brkić, kancelarija Republike Srpske u Briselu neće biti nikakav "paralelan kapacitet", kako su je nazvali političari iz Federacije.