Zid pao, zavesa ostala

Grupa imigranata koja je ilegalno prešla granicu i sa severa ušla u južni deo Kipra završila je iza brave. Kiparska policija sprovela je opsežnu raciju u selima oko Nikozije, prestonice 32 godine podeljene na grčki (južni) i turski (severni) deo, izvršila proveru oko 70 ljudi i uhapsila, kako navode domaći mediji, početkom avgusta 31 ilegalca, bez ikakvih papira i dozvole za boravak na ostrvu.

Gotovo rutinska akcija policajaca u zemlji do koje, spolja, može da se stigne samo vazdušnim ili morskim putem pokazala je da, i pored toga što je pre četiri godine otvoreno pet prolaza na demarkacionoj liniji razgraničenja, upada neželjenih uljeza sa, kako Grci posebno naglašavaju, okupirane (turske) teritorije i nadalje ima.

Otkako su se dve strane dogovorile 2003. godine da uprkos fizičkoj podeli ostrva (od 1974. godine) zbog nerešenog kiparskog pitanja ipak omoguće građanima da na legalan način, kroz određene kontrolne punktove, prelaze kolima ili pešice na susednu stranu – graničari su zabeležili da je do danas bilo više od deset miliona prelazaka u oba smera. Za malo mediteransko ostrvo sa ukupno manje od milion stanovnika pomenuta cifra nije beznačajna.

A, po oceni ministara vlade Tasosa Papadopulosa, to je još jedan u nizu argumenata za rušenje mita koji, tvrde, godinama propagira Ankara – „kako pripadnici dve etničke zajednice ne mogu da žive zajedno i da zato moraju i fizički (granicom) da budu odvojeni.

Pogranična statistika čak i uz površnu analizu pokazuje da jedni kod drugih rado idu. Kiparski Grci deset puta više novca troše na zabavu kod suseda. Ili, recimo, 28 puta više na hotele gde odsedaju nego što to čine kiparski Turci kad „pređu” na jug. Njima su, za razliku od domaćih, mnogo draže grčke dobro snabdevene samoposluge u kojima troše 21 put više novca nego „kod kuće”. A, pošto „barataju” sa turskom lirom kao zvaničnom valutom na „otcepljenom ”severu , u gostima, na jugu, uglavnom koriste kreditne kartice.

Vlada iz Nikozije, po mnogim nagoveštajima, ima nameru da sa liderom turske enklave, Mehmet Ali Talatom dogovori da se otvori još osam novih punktova za saobraćaj i pešake na „zelenoj liniji” što, naravno, podrazumeva da kao dobre komšije i jedni i drugi od mina očiste ničiju zemlju.

U međuvremenu građani sa obe strane čekaju šta će biti sa prolazom nasred Ledra ulice, u srcu Nikozije, gde je, pod reflektorima brojnih medija, bagerima srušen zid s grčke strane 9. marta ove godine. Kako su tada zabeležile brojne svetske agencije, tim činom dobre volje Papadopulosove vlade, a posle ustupka komšija (da se sa mosta, s druge strane ulice, na pristoju udaljenost sklone turski vojnici), pao je poslednji zid u Evropi.

Do danas, nažalost, niko još nije prošetao celom dužinom jedne od najstarijih trgovačkih ulica u centru prestonice jer je, s grčke strane, umesto zida stavljen platneni zastor ispred koga su poređane saksije sa cvećem. Vojnici, koji su nekada stajali na platformi uza zid, povukli su se u najbliže ulaze okolnih zgrada, a uveče na nekoliko metara od krpene barijere ugostitelji iznose stolove pa gosti bilo da su domaći ili strani turisti sasvim opušteno večeraju i časkaju pod vedrim nebom.

Da li je tako i na drugoj strani, kod Turaka – više ne može da se vidi kao pre 9. marta kada je bilo dozvoljeno da se kroz puškarnice u visokom zidu zaviri kod komšija.

Konačni pad „zavese” na sredini Ledre, u ovom trenutku, niko ne može da predvidi.