Viza kao instrument vlasti

Konačnu odluku o tome ko će prisustvovati sednicama OUN, a ko neće, donosi Vašington. Po skandalima poznati sajt „Vikiliks“ obnarodovao je dokumenta po kojima SAD koriste vizne mehanizme da bi regulisale prisustvo stranih poslenika na događajima, koje sprovodi Organizacija ujedinjenih nacija.

Sedište OUN nalazi se u Nju-Jorku. Tamo se obično održavaju i glavne sednice Organizacije. Dakle, svaki učesnik mora da dobije dozvolu za boravak u američkoj zemlji. Po međunarodnim dogovorima SAD su obavezne da blagovremeno izdaju vize ljudima koji dolaze u OUN, rekao je predsednik uprave Centra za političke tehnologije, profesor na katedri za uporednu politikologiju MDIMO Boris Makarenko.

Postoji takav sporazum: SAD se obavezavaju da na događaje koje organizuju OUN, a posebno Generalna skupština, dozvole pristup onima koje skupština pozove. Za preko šest decenija postojanja OUN ovaj dogovor je uglavnom poštovan. U OUN su dolazili i levičarski i desničarski diktatori. Istina, Amerikanci su postavljali uslov da su za njih otovreni Menhetn i put do aerodroma i ništa više od toga.

Kako je saznao „Vikiliks“ najčešće su mogućnosti da doputuju na međunarodne sednice u SAD lišeni obični činovnici i naučnici – predstavnici režima, koji Vašingtonu nisu po volji. Prema njima nema posebnog ustručavanja. I nije da im se odbija dozvola za ulazak, već se jednostavno oteže s razmatranjem njihove molbe za izdavanje vize sve dok se planirani događaj u OUN ne obavi bez njih. S diplomatama i političarima na visokom nivou je stvari su komplikovanije. Ponekad dođe i do skandala. Tako, kad 1988. godine za vreme dok je predsednik bio Ronald Regan, SAD nisu izdale vizu palestinskom lideru Jaseru Arafatu, pa je Generalna Skupština OUN demonstrativno prenela svoju sednicu u vezi s Palestinom u Ženevu. A kad je 2006. godine zahtev za vizu odbijen ministru inostranih poslova Abhazije Sergeju Šambi Rusija je zvanično ocenila poziciju SAD kao ispoljavanje „dvostrukih aršina“.

Međutim, SAD se čvrsto drže svog i puštaju preko granice ljude po svojoj želji, bez obzira na ciljeve putovanja podnosioca zahteva za vizu. I u tome nema ništa čudno, ako se ima u vidu koliko često SAD koriste vizni režim kao instrument pritiska, ističe direktor Međunarodnog instituta za političke ekspertize Evgenije Minčenko.

Praksa manipulisanja viznim režimom je vrlo raširena u svetu. A Amerikanci su u tome postigli izuzetnu visinu. Dovoljno je setiti se, na primer, koliko dugo se Oleg Deripaska sudio zbog toga što mu SAD nisu izdale vizu. Međutim, ako se uzme istorija OUN, situacija ispada vrlo neetička. OUN jesu svetska instanca i manipulisanje dozvoljavanjem ljudi da prisustvuju sednicama OUN, blago rečeno, ne izgleda lepo.

U suštini, stručnjaci vide dva izlaza iz situacije. Ili treba uvesti neki poseban režim za sve ljude, koji su pozvani na manifestacije u okviru OUN ili treba izmestiti sedište. Međutim, i jedna i druga varijanta teško da se mogu ostvariti u bliskoj budućnosti. Preseljenje sedišta iziskuje velika finansijska ulaganja, a malo je onih koji žele da učestvuju u tome. A pristati na vizne olakšice znači dobrovoljno se lišiti vlasti. A upravo ova težnja se kod SAD ponajmanje može zapaziti.