Mladić ili mera srpske samostalnosti

Gnusnim i monstruoznim je nazvao komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić optužbe protiv njega od strane MTBJ u Hagu. Sudije su tako žurili u pripremi prve sednice da ih nisu predstavili generalu otkucane. Ta užurbanost je povezana sa zdravstvenim stanjem generala koji može, a da ne doživi presudu.

Pored toga, sama činjenica ekstradicije Mladića haškom «pravosuđu» bila je moguća samo posle toga, kada je EU  još jednom iznela ultimatum Srbiji. Slična je priča bila i sa predsednikom Jugoslavije Slobodanom Miloševićem i predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem. Ispalo je da je Mladić, koga većina Srba smatra nacionalnim herojem, postao  sitan novac u cenjkanju Beograda oko evrointegracije. Međutim, nade  na skoro učlanjivanje u «evropsku porodicu» ostaju i dalje nade. EU je istakla nove zahteve. Glavni tužilac MTBJ Serž Bramerc je izjavio da čeka od Beograda ekstradiciju predsednika Republike Srpske Krajine, koja faktički više ne postoji.  To ne znači da kasnije neće doći do novih pretenzija. Tako može da traje beskrajno, dok Srbija ne shvati, najzad, da u Evropi je niko ne čeka, - smatra naučnik Instituta slavistike RAN Petar Iskenderov.

Problem je u tome što Evropskoj Uniji u njenom današnjem sastavu Srbija objektivno nije potrebna. S jedne strane, EU sama ima ozbiljne probleme, povezane sa situacijom u Severoj Africi, na Bliskom Istoku,  nekontrolisanim prilivom izbeglica. Zato programi širenja EU prema Balkanu faktički su blokirani. Evropskim poreskim obveznicima nije stalo do Balkana. Što više, pokušaji prihvatanja Srbije, BiH, Makedonije i Crne Gore će neminovno voditi još većoj popularnosti nacionalističkih radikalnih desničarskih snaga u zemljama-članicama EU. Postoji i još jedan problem. Srbiji je od početka 1990-ih godina bila pružena svojevrsna geopolitička uloga glavnog krivca svih ratova na Balkanu.  Zato u tom svojstvu Srbija je Zapadu potrebna da bi samim svojim postojanjem opravdala mešanje Zapada, NATO-a, EU u balkanske poslove. Zato će objektivno Zapad i dalje držati Srbiju u tom položaju, ističući nove i nove zahteve.

Koju još cenu moraće da plati Srbi za kartu u EU? Odgovor je jasan – priznanje nezavisnosti Kosova, što se već graniči sa nacionalnim ponižavanjem. Čak i današnji predsednik Srbije, orijentisani na Zapad Boris Tadić, nijednom sebi nije priuštio da posumnja da je Kosovo - neotuđivi deo Srbije. On je svestan da bi rezultat takvog priznanja bila unutarpolitička kriza, ako ne i raskol društva.

Iduće godine će u Srbiji biti održani parlamentarni izbori, a za godinu dana i predsednički. Danas, prema anketiranjima javnog mnjenja, 61 odsto stanovnika u Srbiji osuđuje ekstradiciju Mladića Haškom tribunalu.