Rusko-američki protivraketni pregovori održani ove nedelje u Moskvi ostaju u središti pažnje analitičara

Po mišljenju njih većine, odsutnost praktičkog rezultata sastanka ministara inostranih poslova i odbrane prema formuli “2 plus 2” sasvim je objašnjivo, pre svega, za-to što ovi pregovori treba da se razmatraju sa gledšte dugoročne perspektive.
Shodno mnogim ocenama, izjave Amerikanaca o nekom novom stavu prema dijalogu sa Moskvom povodom razmeštanja elemenata protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi – to je, pre, dimna zavesa. U stvari, Kondoliza Raj i Robert Gejts nisu došli sa nekim novim idejama i jedva da je to bilo moguće. Stvar je u tome što je sghema stvaranja američkog sistema protivraketne odbrane već usaglašena i što su svi birokratki i tehnološki mehanizmi već pro-radili. Tako da će pokušaj menjanja ove sheme značiti za Vašington odustanak od opšte koncepcije koja je sa-mo u izvesnoj meri orijentisana na Iran i koja uglavnom predvidja stvaranje lokalnog protivraketnog štita od Rusije. Osim toga, reč je o pojavi na teritorijama ev-ropskih NATO-zemalja američkog vojno-političkog instru-menta koji Alijansa faktičnki ne kontroliše. U ovom smislu pregovori “2 plus 2” predstavljaju put u bes-kraj.
Uostalom, kao što je rekao politikolog Dmitrij Jev-stafjev, čitava protivraketna situacija pokazala je da SAD, ipak, ne mogu da potpuno ignorišu Rusiju.
…
SP: Ovako ili onako, SAD moraju da se konsultuju sa Rusijom i da vode računa o njenom mišljenju. U svakom slučaju, očigledno je da ideja o američkoj protivra-ketnoj odbrani u onom formatu i onoj tehnološkoj i voj-no-političkoj varijanti u kojima je prvi put najavljena već neće biti ostvarena. To je vrlo ozbiljno i veliko dostignuće ruske strane, ma šta kritičari govorili. Sa druge strane, moramo da razumemo da je, i pored svih negativnih momenata vezanih za pojavu američke protiv-raketne odbrane u Evropi, u rusko-američkim astrateškim odnosima prvi put od 1991. godine pojavilo praktički značajno pitanje. Do sada su razmatrana pitanja od teoretskog značaja kao što su ograničenje strateškog naoružanja, mere poverenja itd., što je predstavljalo pokušaj sredjivanja nasledja hladnog rata kako bi od-govaralo današnjim realijama. A dijalog o pitanjima američke protivraketne odbrane u Evropi dokazuje važ-nost strtateških odnosa izmedju 2 države u vojno-poli-tičkoj oblasti i pokazuje postojanje praktičkog dnevnog reda od značaja za obe strane, pa u ovom smislu sve nije baš tako loše.
SP: Drugim rečima, američka politička elita uverila se da mora, i to ne samo radi održavanja apstrakte global-ne stabilnosti, već i u cilju osiguranja bezbednosti samih Sjedinjenih Država, u najmanju ruku, da stalno kontaktira sa Rusijom ili, što je bolje, da vodi razgovor o obostrano korisnoj kooperaciji.