Četiri Karađorđeve zvezde za tri rođena brata

Prokuplje – Ove jeseni navršava se 95 godina od oslobođenja južnih krajeva Srbije i Kosova od vekovnog turskog ropstva. Tim povodom, u Narodnom muzeju Toplice pripremili su izložbu posvećenu nosiocima Karađorđeve zvezde iz ovog kraja, a objavljena je i knjiga Radoja Kostića o 111 Topličana koji su to odlikovanje zaslužili. U ovoj knjizi je i zapis o braći Milačić, iz sela Bele Vode kod Prokuplja. Majka Todora i otac Zaharije ispratili su u oslobodilački rat petoricu sinova. Na kraju šestogodišnjeg vojevanja, kući su se vratila trojica, sa četiri Karađorđeve zvezde i mnogobrojnim drugim odlikovanjima, ali ih majka nije dočekala – ubili su je bugarski vojnici za vreme Topličkog ustanka 1917. godine.

Sin Božidar, kao poručnik srpske vojske, pao je na Solunskom frontu 1916. godine, a njegov brat Bratimir je poginuo boreći se u jedinici pod komandom vojvode Koste Pećanca. Obojica su odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

Đorđe Milačić se vratio iz ratova kao kapetan, čak sa dve Karađorđeve zvezde, a Branislav kao poručnik koji je kasnije došao do čina potpukovnika, dok je najmlađi Dušan stekao titulu doktora nauka u Francuskoj i bio upravnik Narodne biblioteke.

O Đorđu Milačiću, dvostrukom vitezu Karađorđeve zvezde, zabeleženo je da se proslavio u izviđačkim i diverzantskim akcijama u Prvom balkanskom ratu i dobio medalju za hrabrost. U Drugom balkanskom ratu, Đorđe je posle bitke na Bregalnici ponovo odlikovan medaljom za hrabrost, a u Prvom svetskom ratu, za junaštvo na Ceru i u Kolubarskoj bici, ordenom Karađorđeve zvezde, kao i ordenom Belog orla. Komandovao je na Solunskom frontu najelitnijom, drugom četom Gvozdenog puka i proslavio se u borbama za kotu 1212, gde je zarobio 45 neprijateljskih vojnika i jednog visokog oficira, a za taj podvig je dobio i drugi orden Karađorđeve zvezde sa mačevima. U toku samo mesec dana četiri puta je ranjavan.

Kada je izdao naredbu o pohvalama 1917. godine, komandant 1. armije Živojin Mišić naveo je da je poručnik Đorđe Milačić „pokazao u svim borbama da je neustrašiv junak“.

„On može služiti kao primer najveće hrabrosti i požrtvovanja“, zapisao je vojvoda Mišić o Đorđu Milačiću, nosiocu dve Karađorđeve zvezde sa mačevima, tri ordena Belog orla, zlatne i srebrne medalje za hrabrost, kao i francuskog Ratnog krsta sa palmom. Inače, Đorđa su 1941, kao pukovnika jugoslovenske vojske, okupatori odmah internirali u Nemačku, odakle se vratio posle rata.

Božidar Milačić je Karađorđevu zvezdu zaslužio u odredu vojvode Vuka na Solunskom frontu kod Lerina. On je zalegao za mitraljez da bi spasao svoje ratne drugove i poginuo štiteći im odstupnicu. Opevao ga je poznati pesnik Milosav Jelić.

Bratimir Milačić je u vreme povlačenja srpske vojske preko Albanije ostao kod kuće, jer je bio teško ranjen. U vreme Topličkog ustanka on se priključio vojvodi Kosti Pećancu kao njegov ađutant. Stradao je dve godine kasnije, kod Peći. On je u porodičnoj vodenici Milačića sačuvao veliki deo dokumenata o Topličkom ustanku. Posmrtno je odlikovan srebrnom Karađorđevom zvezdom.

I Branislav je prošao albansku golgotu, borio se na Solunskom frontu u redovima Gvozdenog puka kao i njegova braća. U činu potpukovnika dočekao je aprilski rat 1941. godine i, kao i brat Đorđe, odveden je u zarobljeništvo. Po povratku u Prokuplje, bio je jedan od najuglednijih građana.

Dušan Milačić, kao đak-narednik, posle povlačenja preko Albanije, poslat je u Francusku na školovanje. Tamo je kasnije i doktorirao, bio jedan od naših najboljih prevodilaca francuske književnosti i upravnik Narodne biblioteke. U Prokuplju ne postoje spomenici junačkoj braći Milačić, niti ima ulica sa imenom nekog od njih. Samo još potomci čuvaju dokumenta koja svedoče o slavi njihovih predaka.