Ubistva u Tuluzu: budućnost Francuske pod znakom pitanja

Ubistva u dva grada južne Francuske, Tuluzu i Montobanu, potresla je Francusku koja po pravilu brižljivo zatvara oči i uši kada je reč o ubistvima izvršenim na etničkoj ili religizonoj osnovi. Sarkozi prekida predizbornu kampanju i zajedno sa ministrom inostranih poslova Francuske lično komanduje operacijom hapšenja zločinca, tražeći da se nitkov uhvati živ.

Može li se smatrati da su zločini povezani sa oštim mlitavim odnosom Francuske prema pitanju integracije stanovništva, ili je ovaj zločin mogao da bude izvršen u bilo kojoj zemlji sveta pošto se psihopate rađaju, nažalost, svuda? Svoje misli tim povodom sa komentatorom Glasa Rusiej Aleksandrom Artamonovom podelio je ekspert iz Francuske, sudija pariskog okruga, bivši saradnik antiterorističkog odreda kriminalne policije Žan-Lui Brjuger.

Ne znamo da li je iza tog zločina stajala grupa lica ili je to ipak pojedinac. Ništa ne ukazuje na to da je imao saučesnike. Postoji veza dva slučaja po tipu streljačkog oružja i metaka, kao i po transportnom sredstvu koje je zločinac koristio. To je važno kao materijalni dokaz. Pre dnama je psihopata sa paranoidalnim kompleksima, mada možda on ima neke političke razloge. Neosporno, plaši onaj hladnokrvni profesionalizam kojim je delovao.

Može li se govoriti o nacionalističkim pobudama koje po nečemu liče na slučaj Brejvika u Norveškoj?

Mislim da su takvi zaključci prevremeni. U norveškom dosijeu kriminalac je bio odmah uhapšen i istraga je hitno sprovedena. Kod nas danas imamo samo žrtve. Za sada osumnjičeni čak nije uhapšen. Istražne akcije sa njim nisu sprovedene. Nama ostaje da utvrdimo njegov politički profil i motivacioni temelj pobuda. Treba podvući da je slučaj bio predat antiterorističkom odeljenju u kojem sam radio toliko godina. Drugim rečima, teroristička komponenta akta nije isključena. Mada danas nismo u stanju da istaknemo odgovornost neke konkretne organizacije.

Mi, francuski profesionalci, posedujemo čitav instrumentarij za borbu protiv terorizma i ozbiljnih zločina. Od 1996. godine u Francuskoj nije bilo terorističkih akata. Nije ih bilo pošto smo uspevali da preduhitrimo protivnika. U proseku smo razotrkivali po jednu pripremu terorističkog akta godišnje. Takvim rezultatima druge zemlje ne mogu da se pohvale. Pokušaji da se izmeni zakonodavstvo u stranu ublažavanja biće nepromišljeni i krajnje neodgovorni.

I tako, sada se može tvrditi da je kažnjavanje zločinca neminovno. Ali najvažnije je da čovek na motociklu sa crnim šlemom i sa pištoljem u ruci može da postane katalizator formiranja snažnog javnog mnjenja u zemlji koju razdiru protivrečnosti. Reč je o osnovnim principima Francuske Republike, čije nepoštovanje će posebno zagrejati situaciju. I tada će svi dobiti svoje. Nije li vreme da se francusko pravosuđe lati mača?