Mstislav Dobužinski se vratio u Rusiju

Jedinstvena kolekcija grafike Mstislava Dobužinskog, jednog od najupečatljivijih umetnika u Rusiji prve polovine HH veka, prikazana je u Moskvi. U domovinu je vraćen arhiv umetnika, koji se nekoliko decenija nalazio u Evropi.

„To je galerija portreta, majstorjski izvedena, s onom umetnošću, koja je bila svojstvena epohi, i pre svega Dobužinskom,“kaže doktor istorije umetnosti, stalni član Ruske Akademije umetnosti Valerije Turčin.

Nepoznati arhiv Dobužinskog – preko 200 radova, objedinjenih pod nazivom „Porodični album“ – govori o periodu istorije porodice umetnika dugoj preko dvadeset godina: portreti žene, dece, skice kućnog enterijera. Sa uvek prepoznatljivom prefinjenošću autor u njima pokazuje i velike događaje u zemlji: Prvi svetski rat, prekretnicu 1917. godine. „To je srž stvaralaštva majstora, kojeg znamo po završenim velikim stvarima, koje volimo i cenimo,kaže Valerije Turčin. – Prikazana kolekcija omogućava da se umetnik shvati kao ličnost, kao čovek koji reaguje na ono što se dešava oko njega."

Ovi radovi nikad nisu bili izloženi ni u Rusiji, ni u Francuskoj, gde se dugi niz godina čuvalo nasleđe umetnika. Sudbina ovih crteža nije bila nimalo jednostavna.

 „Dobužinski je radio u Pragu, gde je postao autor nekoliko pozorišnih predstava, uključujući i poznatu operu „Evgenije Onjegin“ 1937. godine,- rekla je za „Glas Rusije“ istoričar umetnosti, koordinator izložbe Marija Gadas. – Kad je odlazio ostavio je čitav kofer svojih grafika na čuvanje Valentinu Bulgakovu, bivšem sekretaru Lava Tolstoja, čoveku koji je nameravao da u Češkoj osnuje Ruski muzej. Međutim, nije ih ostavio za muzej, već jednostavno zbog toga što su bili prijatelji, ostavio ga je zato što fizički nije mogao da ga ponese.“

1948. godine Bulgakov je primio sovjetsko državljanstvo i vratio se u SSSR. Odlazeći iz Praga arhiv je ostavio umetniku Nikolaju Zareckom. Desilo se da je Zarecki 1951. godine otišao u Pariz, ali je Dobužinskom mogao da pošalje samo mali deo arhiva. Radovi su ostali u Pragu i tek posle smrti Dobužinskog 1957. godine njima su počeli da raspolažu naslednici umetnika.

Veći deo „Porodičnog albuma“ se sastoji od radova koji su stvoreni u najjarkijem periodu umetnikovog stvaralaštva, dok je bio član udruženja „Svet umetnosti“, jedne od najistaknutijih pojava u umetničkom životu Rusije na početku HH veka. U istoriji ruske kulture ova epoha nosi naziv „Srebrni vek“. Upravo u to vreme se formirao njegov jezik i stvoreni su poznati grafički ciklusi „Bele noći“, „Bakarni konjanik“ i drugi.

„Dela koja su ovde prikazana, stvarana su u toku 30 godina i može se pratiti sudbina ovih ljudi, mogu se shvatiti njihovi karakteri, -kaže Valerije Turčin. – Može se videti veliki broj pripremnih materijala za časopise, plakate, za pozorišne predstave. To je vrlo izražajna umetnost.“

Ušavši u udruženje „Svet umetnosti“ nakon njegovog osnivača Aleksandra Benoa, Evgenija Lanserea i drugih, Dobužinski je postao jedan od njegovih glavnih učesnika, pa čak i ideologa. Umetnikova dela iz kolekcije Ruskog Muzeja i Tretjakovske galerije su samo mali deo njegovog sjajnog nasleđa. On je likovno obradio na desetine knjiga i časopisa („Bakarni konjanik“ Aleksandra Puškina, „Bele noći“ Fjodora Dostojevskog, „Bajke“ E.T.-A.Hofmana i mnoge druge), bezbrojno mnoštvo predstava u Rusiji, Evropi i Americi, među kojima su predstave Sergeja Djagiljeva i predstave u MHAT.